Ко су Муслиманска браћа

Друштво „Муслиманска браћа” је панисламистички покрет који је 1928. у Египту основао Хасан ел Бана и данас представља најстарију и највећу исламистичку политичку групу. Циљ њених оснивача је био исламистички процват и ненасилна борбапротив „прихватања западног секуларногмодела и слепе имитације европског узора”, а све под слоганом „Ислам је решење”.

Идеолошки главни циљ овог покрета је успостављање исламистичке републике у земљама као што су Египат, Сирија, Либија, Тунис... Због тога се противе било каквим лаичким (секуларним) токовима у држава с већинским муслиманским становништвом и захтевају повратак заповестима из Курана, одбацујући тако западне утицаје, али и суфистичке утицаје који се залажу за прилагођавање Курана садашњици. Опирање Муслиманске браће секуларним арапским државама као што су Египат и Сирија, довело је до тога да је Дамаск забранио њихов рад док је Каиро ограничио поље њиховог деловања.

Постоје основане сумње да је Велика Британија директно подржавала развој братства, а аналитичари истичу да ако Лондон није подржавао онда је засигурно дозволио да се братство развије будући да је протеклих деценија рад Муслиманске браће, према неким показатељима, координисало муслиманско британско удружење са седиштем у Лондону.

Борба против израелске земље је централна идеја још од њеног оснивања, атеоретичар милитантног џихада, Саид Кутб, био је један од најутицајнијих египатскихчланова. Саид Рамадан 1945. оснива палестински огранак покрета који има за циљ искључиво борбу против ционистичке организације тако да многобројне присталице учествују у рату 1948. против израелске државе. Тада Муслиманска браћа доживљавају вртоглав успех међу арапским светом. Поједине групе присталица формирају независнепокрете, као на пример Хама ал Исламија или Хамас. Од 1944. постоји и женски огранак Муслиманске браће – „муслиманске даме”.

У Египту током седамдесетих,Анвар ел Садат користи Муслиманску браћу као противтежу екстремној левици и обећава јојинтеграцију у египатски закон, при чему се они 1978. званично одричу насилних акција,изузев у борбама у Палестини. Међутим, њихове присталице које не деле таквомишљење регрупишу се у друге структуре, као Ал Гамаја ал Исламија (исламистичкагрупа) чији чланови убијају Садата 1981.

Муслиманска браћа одржаваће контакте умањој или већој мери, у зависности од тренутка, с том организацијом, која ће извршитинападе на западне туристе 1992. и 1993.

Протекле две деценије, у Сирији и Египту се овај покрет званично одрекао насиља и захтева успостављање демократије. Сиријски лидер Муслиманске браће је Али Садр ад Дин ал Бајануни, који живи као политички избеглица у Лондону.

Још од успостављања вишепартијског система у Алжиру, затим уставних промена извршених 1988, Покрет за мирнодопско друштво остаје најутицајнији представник Муслиманске браће у северној Африци.

У Судану Муслиманска браћа постоје од 1949. а њихов лидер Хасан ал Тураби је био близак с диктаторским суданским режимом, али је сада у опозицији власти садашњег председника Омара ел Башира.

Муслиманска браћа се политички не слажу с вахабитском влашћу у Саудијској Арабији, премда баш из ове заливске земље стижу велике донације за рад ове панисламистичке организације.

Још од 1961. године Муслиманска браћа су развила своје деловање на тлу Европе и један од њихових главних циљева данас је борба са осталим исламским групама око преузимања привилегованог полажаја у оквиру европских влада и заступника исламских послова. Муслиманска браћа се труде да се у Европи представе као умерењаци у односу на своје конкуренте као што вахабити или неосалафи. Осим тога, они се труде да ојачају свој утицај у Великој Британији где им је главни конкурент веома утицајан Британски муслимански савет.

Н. Р.