Може и – обострана корист

Све је више људи у поодмаклим годинама који живе сами, а нису у стању да брину о себи. У београдској општини Стари град, у којој живи велики број старих лица лошег здравственог, а често и материјалног стања, многи се обраћају добро организованој служби за пружање правне помоћи често управо због уговора о доживотном издржавању.
– Старији суграђани обично склапањем уговора о доживотном издржавању желе да побољшају квалитет живота – истиче Драган Лазаревић, руководилац службе правне помоћи у општини Стари град. – То су, углавном, особе које немају ни довољно снаге ни здравља, а често ни новца, да би могле да наставе живот без помоћи. Пре доношења одлуке, треба добро да размисле с ким желе да склопе уговор. Ако нам се обрате за савет, упозоравамо их да може доћи и до нежељених последица, ако на време, тачније пре потписивања уговора, не сагледају право стање ствари. То се, пре свега, односи на случајеве када давалац издржавања има неморалне мотиве за склапање уговора, на пример, зна да је прималац озбиљно болестан, да неће дуго да живи... Уговор пред судијом потписују прималац и давалац издржавања. Дешава се да прималац касније схвати да је оно што даје превише у односу на оно што добија. Тада настаје проблем јер жели да раскине, тј. поништи уговор. То не иде лако. Парница може да траје и неколико година.

Дешава се и да после смрти примаоца родбина, сматрајући да давалац није испунио обавезе, покрене поступак за поништење уговора. Нежељене ситуације могу се избећи ако се све уочи на време. Треба бити обазрив и пре потписивања уговора обратити се стручном лицу за помоћ. Иако већина старијих лица нема довољно новца за адвоката, уговор не треба да склапа неупућена особа. Многи пензионери из Старог града који имају велике станове могли би да их продају, да купе мање на некој другој локацији а остатак новца уложе у бољи живот. Ипак, они то не желе. Навикли су на овај део града у коме су, најчешће, живели и њихови преци, ту им је све познато, од комшилука до дома здравља и "свог" лекара од поверења. Треба их разумети и помоћи им да што боље и растерећеније проведу остатак живота.

И адвокати упозоравају на "замке" уговора о доживотном издржавању:

– Битно је с ким и под којим условима се потписује овакав уговор, као и да у њега буде унето све што је важно за обе стране. Понекад прималац издржавања, поред неких основних ствари, жели редовно да иде у позориште, на летовање и зимовање, некад има и посебне жеље у вези са сахраном... Прималац треба да буде ментално здрав, да може самостално да расуђује. Важно је да зна да, ако дође до раскида уговора, мора да надокнади све што је давалац до тада уложио – упозоравају у једној адвокатској канцеларији.

Има и оних који овај проблем решавају другачије. На пример, продају стан по нижој цени као неусељив и у њему остају до краја живота или стан оставе особи која им плаћа боравак у дому пензионера, уколико то желе, а немају довољно новца да плате трошкове.

-----------------------------------------------------------

Србија стари

– Просечна старост у Србији је 40,4 година. Према попису из 2002, укупан број старачких домаћинстава са 65 и више година у централном делу Републике износио је 435.491, а у Војводини 79.398. Поређења ради, према попису из 1991. године, на територији централне Србије било је 260.000 старачких домаћинстава. Јасно је, дакле, да њихов број све расте. Највише их је у Пиротском округу, где чине чак 26 одсто укупног броја домаћинстава, следи Зајечарски округ са 24 одсто... а "најмлађи" је Пчињски округ где их је 14,5 одсто. За Космет нема прецизних података, али се поуздано зна да тамо практично нема старачких домаћинстава јер старија лица живе у заједници са млађим члановима – каже Љиљана Ђорђевић, шеф одсека за спровођење пописа у Заводу за статистику Републике Србије.

Чини се да Београд има пуно старих лица, али статистика каже другачије: 

– Самачких домаћинстава, са једном старијом особом, у свих 17 градских општина има 57.075, а у ужем делу града 44.977. У ширем граду има 87.932, а у ужем делу 67.730 старачких домаћинстава, у којима најчешће живе два лица, обично брачни другови. Кад један члан умре, други најчешће остаје сам. Од укупних домаћинстава у Београду, старачка чине 15,5 одсто свих, што није забрињавајуће – сматра наша саговорница.