Балерина на Хималајима

Балерина, кореограф и председница Удружења балетских уметника Србије Соња Лапатанов не исцрпљује своја интересовања само у оквирима своје струке. Ова позната дама је и вишедеценијски светски путник који самоуверено осваја највише кровове света. Управо та искуства са далеких и егзотичних путовања објединила је у путопису "У скутима Хималаја" (издавач "Дерета"), у којем описује све земље Далеког истока које је посетила, а које ова планина, као широка згужвана сукња окупља у свом подножју.
Очараност путовањима и вечна тежња за простором има дубоке корене у њеној породици. Узбуркана крв оца Руса и мајке Немице, укрштено порекло Истока и Запада и честе родитељске селидбе, пробудиле су жељу за нетакнутим пределима. Хедонизам, изналажење нових људи и обичаја обликовали су већ осведоченог путника. Привлаче је туристички неоткривене земље и оне које су доскора биле недоступне странцима. Места где нема галаме, гурања, "гакања" туриста и викања водича.

Сада је, каже, привилегија на неком месту бити сам. Према њеном доживљају, освојити Хималаје, "место са којег се види читав свет", и попети се на 5.000 метара, у ствари је симболично значило постати једина примабалерина Хималаја! Зато данас младе убеђује да је боље 300 евра потрошити на путовање, па макар и на неку ближу дестинацију, него на монденске чизме које се распадну са првом београдском лапавицом. Уз радознало и неустрашиво друштво, обавезну камеру и фотоапарат Соња Лапатанов годинама, корак по корак, осваја планету.

Сапутници и сапатници

Страствени глобтротер прича нам стратегију за своја путешествија.

–За свако путовање прво се добро припремим, ишчитам литературу и упознам са земљом пре него кренем на пут. По повратку пишем путопис, а имам их још неколико спремних у рукопису.

Крилатицу да се човек најбоље упозна на путовању, проверавамо из прве руке.

–Тада се види друга страна медаље. Више нема џентлменства, и до изражаја дођу себичлук и похлепа. Због доброг кадра дојучерашњи добрица ће вас ћушнути низ литицу. А са сапутницима, који су често и сапатници, човек тада дели све. У околностима када природа "извлачи" из човека његову суштину, он приказује своје истинско биће. Планине, посебно горостасне, спуштају човеку праг толеранције, тако да освајачи тих пространстава заиста морају да буду људи посебног кова, прича наш познати кореограф.

– Висинска болест не бира кога ће пре, кога касније да сломи. Док смо освајали надморске висине, патили смо од главобоље, ударали су дамари, крвни притисак је био далеко изнад нормале. На крају крајева, знали смо да нисмо дошли овде да умремо... Упркос томе, савет искусног глобтротера увек гласи: и када је душа у носу, жеље велике, могућности никакве, ваздух разређен, а успони стрми, у књигу утисака увек уписујете да је успон био "peace of cake", иако само ви знате да је то ноторна лаж.

Са новим прикљученијима, предрасуде су се рушиле као кула од карата.

– Јапан ми је одавао утисак веома стерилне средине, а онда ме је оборио с ногу. То је толико љупка земља, као слатка малена гејша. Јесу организовани, али знају и да се проведу, поједу и попију. У Кјоту сам уживала гледајући са колико гушта ти људи припремају и кушају спремљену храну. На први поглед хладни као лед, камених лица, у ствари су пријатни и љубазни. Када сам се изгубила у метроу, ја сам причала српски они јапански и лепо смо се ми некако споразумели. Понекад се и запитам: "Шта ћу ја овде", али Далеки исток ме просто неодољиво привлачи. Верујем у претходне и будуће животе, а до сада нисам осетила зов из Аустралије или Канаде. Добијам "позиве" из других крајева света.

Планета се смањује

Сазнајемо и мале тајне наше некадашње балерине. На путовањима никад не воли да буде сама у соби! Каже да је лепо бити у друштву, па макар то био и најгори мргуд, који уз то и хрче! Она, пак, ретко зановета. Све што јој треба јесте солидан кревет и туш. Сећа се своје пријатељице која је комплетно нашминкана шетала Најробијем, а онда јој је лопов изненада стргао минђушу. На питање зашто се удешава у недођији, другарица, иначе разведена дама, одговорила је да се никада не зна ко може да наиђе. Жене... Тај проблем нема Соња. За себе каже: "Нисам туриста конформиста, ја сам туриста авантуриста!" Зато се и чуди Францускињама што на сафари долазе у облаку парфема који веома изазива животиње.

Знајући да се вероватно неће поново вратити у исту земљу, Соња Лапатанов не само да не одбија изазове, она њима иде у сусрет! Лавови, питони, Стив Ирвин, ништа је не може уплашити. Од лета балоном до конзумирања хране – пробала је све. Каше од баобаба, термите и крокодиле у пикантним преливима и све то, како каже "термички обрађено". Верујемо на реч. Принудна слетања, пропадања, писте које почињу и завршавају у мору... Спровођење џипом у Гватемали код сваког пристојног човека изазвало би помисао "шта ми је ово требало у животу", а окружена оружаном пратњом Соња Лапатанов каже да се осетила као нека опасна диктаторка... У Акапулку су јој кувари честитали на издржљивости, јер је појела веома зачињено јело, а она им је поручила: "Не знате ви шта је лесковачка мућкалица". Пуно догодовштина и успомена, а било је и љубавних згода, удварача, но, де, де, о том потом...

Има ли даље, питамо нашу уметницу која би данас веома уживала да ради емисије путописног карактера.

– Планета ми се смањује. Иако Блиски исток има дивних локалитета, за туристе је то већ изгубљена дестинација, јер је врло опасна. У другим срединама владају болести, остале сам посетила, неке ме не привлаче. Освајаћу планине док могу, а када онемоћам тада има времена да лагано испијам кафицу на Шанзелизеу – одговара Соња Лапатанов.

-----------------------------------------------------------

Српски бренд

Једно је константа: Дубровник, ћевапчићи, шљивовица и Тито остају четири непревазиђена српска бренда на која свако реагује када чује одакле смо, каже жена која има право на путопис.