Прохујало са вихором

Ти Боун Барнет је својевремено, на омоту за плочу „Wicked Grin“ Џона Хемонда, написао: „Ово је музика коју може да свира само потпуно одрастао мушкарац“. Иста реченица би могла да стоји и на буклету за нови албум Грега Олмена „Low Country Blues“ који се појавио пре неки дан у Барнетовој продукцији. Треба проћи сито и решето, бити на врху, умирати на дну, женити се шест пута, сахранити брата, певати на најбољем „live“ албуму икад снимљеном, живети живот као професионални играч руског рулета, па на овако супериоран начин свирати блуз.

Златокоса божанства из рок историје уживају посебан респект Ти Боун Барнета. Оно што је наговештено албумом „Raising Sand“, који је овај генијални рок делатник урадио са Робертом Плантом и Алисон Краус 2007. године, настављено је овом Олменовом плочом. Исти принцип је примењен. Барнет је на некој седељци у Мемфису уручио Грегу Олмену „модем“ са безброј старих блуз нумера. „Одабери 20 песама и размисли шта можеш да урадиш с њима“, рекао је. На албуму „Low Country Blues“ налази се 11 одабраних. Репертоар комплетира оригинална Олменова нумера „Just Another Rider“, својеврсни наставак његове епохалне теме „Midnight Rider“.

Са аутентичним јужњачким осећањем да су ствари „прохујале савихором“ Грег Олмен изводи изабране песме. Ветар је одувао живот, пријатеље, здравље и љубав, али је донео просветљење. У свакој отпеваној ноти на албуму „Low Country Blues“ наслућује се мудрост откривена током животног инвентара.

Нумера „Floating Bridge“, с којом цела ствар започиње, говори о сусрету са смрћу. Слипи Џон Естес је песму написао почетком прошлог века после дављења у набујалој реци. Грег Олмен, с туђом јетром у стомаку, изводи је са искуством човека кога је опасан рокерски живот више пута доводио до блиског сусрета са смрћу. Песма Скипа Џемса „Devil Got My Woman“ у Олменовој верзији има исту афективну резонанцу као песма Ти Боун Барнета „Мој живот и жене које су га проживеле“.

Импресивна екипа прати Грега Олмена на овој екскурзији кроз блуз. Неприкосновени Барнетов тандем – Џеј Белроуз на бубњевима, Денис Крауч на басу – одредио је њен ритам. Његова неужурбаност и отмена лењост наглашавају контемплативну природу целог пројекта. Пијанистичко и гитарско умеће Мека Ребенека (познатијег као Др Џон) и Дојла Бремхола II су средства која су целу ствар повезала с традицијом.

Сва лица блуза налазе се на овом албуму. Кантри блуз Слипи Џона Естеса, чикашки блуз Меџик Сема и Отиса Раша и урбани биг бенд блуз Луиса Џордана су у друштву класичних напева Би БиКинга, Бобија Бленда и Мадија Вотерса. Свака песма је степеница којом се силази у подрум сопствене личности. Олменов блуз је аутентичан, изгребан је зарђалом иглом на његовој немирној души. Албум „Low Country Blues“ је дневник са експедиције која је трајала пола века. Он је светлост на крају тунела.