Ко изгуби изборе, треба да буде премијер

Драгољуб Жарковић је објашњавао читаоцима "Политике" (у петак 9. марта) зашто Војислав Коштуница и даље треба да буде премијер па је написао и: "Претерују они који тврде да би Тадићев пристанак на Коштуницу као премијера значио самоубиство, у политичком смислу, и странке и лидера, јер ће се неки рационалан одговор увек пронаћи".

"Они" сам ја - Драган Бујошевић, новинар НИН-а, који је управо то, о политичком самоубиству, рекао Телевизији Б92.

Уместо да нам објасни зашто Коштуница мора да буде премијер када је изгубио изборе, Жарковић објашњава како би Тадић тим  потезом "доказао несебичност и уважавање ширег друштвеног и државничког интереса с рачуницом да ће гласачи показати разумевање за толико његово одрицање и брижност".

Жарковић је поставио ствари на главу: онај ко изгуби изборе треба да буде премијер, онај ко добије изборе треба да се великодушно одрекне власти.

Зашто Коштуница не покаже основну пристојност,  елементарно поштовање правила вишестраначке демократије и каже да је нормално да не буде премијер. Волео би да буде, али ако не може, неће дозволити да Србија због његове сујете иде на нове изборе.

Већ смо то видели од Коштунице. Волео је да не оде Црна Гора, а када је отишла седам дана није хтео да призна резултат, па није хтео да честита Милу Ђукановићу. То је као када у згради прођете поред комшије и не кажете му "Добар дан".

Тражећи да Коштуница буде премијер Жарковић се залаже за укидање избора, као што то чине и Г17 плус и ДСС са својим ,,шестим елементом". Подела одговорности о којој говоре своди се на то да нам свима у руку утрапе бон који ћемо убацити у гласачку кутију. О председнику и премијеру се у парламентарним демократијама одлучује на изборима. Да ли је тешко упамтити ову последњу реченицу. Није. Да ли је тешко понашати у складу са њом. Јесте, ако хоћете као Слободан Милошевић да газите изборну вољу грађана. Због тога је Милошевић једном кажњен тромесечним демонстрацијама, а други пут 5. октобром.

И Жарковић зна да Србија неће пропасти ако Коштуница не буде премијер и да од њега не зависи судбина Космета. Зависило је придруживање Европи и зна и Жарковић како се то завршило.

Покушаћу да укратко објасним оно о самоубиству, односно зашто Тадић не треба да буде несебичан када је Коштуница саможив.

Тадић је већ на јануарским изборима платио цену приче, коју су ширили пре свих аналитичари, да ће дати Коштуници мандат без обзира на резултат избора. Знам онолико чланова, баш тако чланова ДС, који су због тога гласали за ЛДП.

Знам и да је више од трећине сигурних гласова ДС рекло "Никада нећемо гласати за вас, ако дате мандат Коштуници", када су их после избора звали да им се захвале, ништа не питајући о Коштуници. Знам и да у једном истраживању 40 одсто гласача ДС каже изричито "Не" Коштуници као мандатару.

Можда је Жарковић у праву када каже да увек постоји "рационалан одговор", али то није одговор који ће спречити одлазак ових гласача од ДС и Бориса Тадића. Зар је могуће да саветујете Тадићу да се одрекне, минимум 40 одсто гласова!!

Минимум, зато што би сваки нормални грађанин Србије рекао: "Види будале, ја му дао власт – он је неће". Минимум, зато што би онда онолико понављали све оно што су о Тадићу написали аналитичари. Као, Тадић, неће место премијер јер је лењ и неодлучан, лакше му је и мање заморно да се манекенише на месту председника. Или, као Тадић ће дати мандат Коштуници зато што не сме да дозволи да нико из његове странке буде премијер, јер би тај мајчин син одмах доакао Тадићу и сменио га са места председника странке.

Коначно, има ли разлога да Тадић верује Коштуници. Па зна и Жарковић, зна и Србија, да нема. Да баталимо оно како је Коштуница постао опозиција Ђинђићу измишљајући прислушкивање и приписујући му убиство Гавриловића. Да користимо само обећање о истовременим и парламентарним и председничким изборима. Зашто оно није испуњено, зашто је Коштуница рекао биће и председнички и парламентарни избори и погазио своју реч. Зато што се уплашио да ће изгубити и једне и друге, зато што хоће хлеба преко погаче, власт без избора.     

И зашто би Тадић требало да буде брижан према Коштуници који једним словом није укорио своје најближе сараднике Дејана Михајлова и Велимира Илића за оптужбе изнете на рачун Тадића. Михајлов је оптужио Тадића за саучесништво у убиству Зорана Ђинђића, а Илић за велеиздају – за растурање војске.

Зато, не претерујем ја – претерује Коштуница.