Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Трагом руског монаштва

Трагом руског монаштва

Већ петнаест година у Србији делује Међународни фонд јединства православних народа. Оснивачи фонда су патријарх Алексеј Други и професор Московског универзитета  В. Алексејев. Један од суоснивача је и патријарх српски господин Павле. Фонд постоји од 1995. а у Србији је почео са радом годину дана касније, док је канцеларија фонда основана 2006.

Активности фонда су усмерене на јачање веза међу народима, на васпитање млађих генерација у духу православља, на јачање духовних и културних веза, на помоћ православним светињама...

Српско одељење фонда отворило је 2009. године дечји културни центар у Основној школи ,,Свети Сава” у Београду у којем деца упознају духовну културу и обичаје српског и других православних народа, уче руски језик, посећују овдашње манастире и учествују у разним активностима које доприносе зближавању култура. Уз спонзорство фирме ,,Југоросгас” били смо са децом и њиховим родитељима у посети Сремско-карловачкој богословији и фрушкогорским манастирима, онима у којим је двадесетих година прошлог века боравило руско монаштво (Крушедол, Кувеждин, Ново Хопово). Посетили смо Дрвенград на Мокрој гори, где су деца разговарала са Емиром Кустурицом, добитником годишње награде фонда. Ова награда се додељује личностима и установама за заслуге на зближавању православних народа, а осим славног редитеља њени добитници са ових простора су блаженопочивши патријарх српски г. Павле, њено краљевско височанство принцеза Катарина и београдска богословија.

Фонд организује и добротворне акције јер многим манастирима у Србији је потребна помоћ ради обнове и реконструкције. На пример, настојимо да дамо свој допринос обнови манастира Тумане код Голупца у којем је тридесетих година прошлог века такође било руско монаштво. У саставу манастира Тумане је и стари руски дом који покушава да обнови игуманија Ксенија. Постоји и жеља да у манастир Тумане, у коме је сада само пет монахиња, дођу монахиње из Новодевичанског манастира из Русије.

Тако би монахиње из Русије доласком у Тумане наставиле традицију руског монаштва из периода после октобарске револуције.

Активности фонда у Србији помажу многи, а главни спонзори нашег Дечјег културног центра су: ,,Југоросгас”, чији је извршни директор г. В. Колдин помаже наш Дечији културни клуб у школи „Свети Сава”, власник фабрике тепиха у Зрењанину, г. Антонов и други.

Фонд је нестраначка организација, која се не бави политичким активностима, али кад учествујемо у хуманитарним акцијама често нам се придружују месни или општински одбори појединих политичких партија. На пример, у заједничким хуманитарним акцијама са фондом ,,Ревида”, који помаже слепе и слабовиде особе, у Београду и Инђији учествовали су општински одбори Српске напредне странке, односно Српске радикалне странке. Исто тако, овдашњи Покрет социјалиста изразио је жељу да учествује у обнови манастира Тумане.

Фонд се, међутим, не бави промоцијом странака, такође не меша се у политику државе; нас уједињују заједничке духовне вредности, култура, православље, традиција, константе православних народа без обзира на то која је држава, рецимо, чланица ЕУ, а која не. Јер фонд делује и у Грчкој, Бугарској, Румунији и многим другим земљама.

Активности фонда, такође, нису усмерене само на промоцију руске културе у Србији него је реч о обострaним везама и утицају: покушавамо да упознамо овдашње житеље с православним светињама Русије и с нашом духовном културом, али пишемо и преводимо текстове о српским манастирима са српског на руски језик. Неки од тих прилога су објављени у часопису фонда, а настојаћемо да у Москви током ове године организујемо изложбу уметничких радова монахиња из манастира Градац.

В. д. директорке канцеларије Међународног фонда јединства православних народа у Београду

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.