Новосел „гура” Жеравицу у Кућу славних

Кад отворите прва врата десно до улаза у хотел „Палас” у Загребу наћи ћете се на пар корака од несвакидашњег спортског музеја. На првим вратима на врху степеништа пише „Породица Новосел” а лево, низ степенице, пут не води у подрум, како би се очекивало, већ у 180 блиставих квадрата, испуњених медаљама, пехарима, плакетама, фотографијама… Ту се налази све вредно што је у својој кошаркашкој каријери постигао Мирко Новосел, али је то и важан део историје југословенске и хрватске кошарке.

У главном ходнику с плафона се спушта џиновски дрес са бројем „07” и презименом Новосел, као успомена на највеће признање које је добио, када је 2007. ушао у Нејсмитову кућу славних у Спрингфилду (Масачусетс, САД). Из чувене учитељске тројке југословенске школе – Александар Николић, Ранко Жеравица, Мирко Новосел – он је после Николића други коме су Американци указали ту част. Али, редослед није био као у стварном животу, када је на клупи Николића наследио Жеравица који је затим кормило препустио Новоселу.

Када је Југославија освојила своје једино олимпијско злато – у Москви 1980. – Новосел је био помоћник Жеравици. Имајући у виду то да је, кад су странци у питању, кључна референца олимпијска титула, јасно је зашто је наш тренер помало и увређен што још није у Спрингфилду. Међутим, није он крив за то… 

– Мене је за улазак у Нејсимитову кућу славних 2000. предложио Кошаркашки савез САД, али тада нисам прошао, јер нисам испуњавао услов да сам био пет година у кошаркашкој „пензији”. Други пут, 2007, ушао сам у финале. Тада ми је то први саопштио Бора Станковић који је члан Међународног комитета Куће славних. Рекли су ми онда да одређеног дана будем између 17 и 19 часова поред телефона. Петнаест минута до седам зазвонио ми је телефон и јавио се Џон Долева, председник Куће славних, и рекао ми: „Честитам, изабрани сте” – говори Новосел.

Најбољег хрватског тренера кога, ето, нису предложили Хрвати већ Американци (а ми се питамо ко ће Жеравицу…) подсећа да је овакав избор увек непредвидљив, поготово кад је у питању Међународна комисија која бира странце.

– Нема ту правила. Рецимо, у мојој класи нема ниједног играча а има четири мушка тренера и један женски. А 2009. ушли су играчи Џордан, Стоктон и Робинсон. Крис Малин је био шести пут у финалу и опет није прошао. Главни критеријуми код играча су олимпијско злато и НБА прстен.

На питање како објашњава то да у Нејсмитовој кући славних још није Ранко Жеравица који је освојио седам медаља с Југославијом – од којих су највредније светска и олимпијска круна (1970, 1980) – двоструки европски првак (1973, 1975) по једном светски (1974) и олимпијски (1976) вицешампион и освајач олимпијске бронзе (1984) Новосел каже:

– Жеравица и Рус Кондрашин морају да буду у Кући славних. То сам гласно рекао свуда где је то требало, па и у Спрингфилду. У перспективи ту би врло брзо требало да буде места за Дивца и Кукоча, мада и Рађа и још неки играчи имају сјајне резултате. Зна се шта су Кондрашин и Жеравица урадили. Бразилац Убиратан, захваљујући коме смо освојили прво светско злато, пошто је у Љубљани сам тукао Совјете, изабран је лане постхумно. За мене је депласирано кад награда дође после живота, а одавно знаш да је заслужена.

Новосел нам је објаснио да је подрум претворио у свој музеј недуго пошто је ушао у Кућу славних:

– Овај подрум у коме су биле шупе откупили смо од станара и претворили у пословни простор мог старијег сина. Кад се он одселио, супруга је дошла на идеју да то уредимо овако како је данас. Снаја, удата за млађег сина, уређивала је овај простор три месеца. Овде су, поред осталих, били и Тањевић, Славнић, Вујошевић… Нисам ја ово направио за неку масовну посету, већ да се ствари не забораве. Кога то занима може да дође и да види.

Александар Милетић

-----------------------------------------

Новоселова идеална десеторка

Иако му је покојни Дражен Петровић био као син, Новосел ипак истиче да је Крешимир Ћосић без премца. Тренирао је 52 репрезентативца (Југославије и Хрватске) а ево, по њему, 10 најбољих играча које је тренирао:

Крешимир Ћосић

Дамир Шолман

Зоран Славнић

Драган Кићановић

Дражен Далипагић

Мирза Делибашић

Ратко Радовановић

Андро Кнего

Александар Петровић

Дражен Петровић

--------------------------------------------------------------

Славнић: Сада видим ко је мој тренер!

У књизи утисака у Новоселовом музеју нашли смо и потпис прослављеног репрезентативца Зорана Славнића који много дугује Новоселу:

„Сада тек видим ко је мој тренер, знао сам да је велики али сада видим да је истински цар. Овај музеј је доказ да нисам претерао у комплиментима према њему. Хвала на свему што си учинио за југословенску кошарку”, написао је Славнић који, несумњиво, заслужује да се нађе у Нејсмитовој кући славних