Заљубити се преко Интернета

Интернет је олакшао комуникацију, па и оне њене облике које сматрамо приватним или интимним. Управо због тога што задовољавају одређене психолошке потребе великог броја људи, виртуелне социјалне мреже попут Фејсбука доживеле су експлозију глобалне популарности. Умрежени појединац задовољава потребу да буде примећен и прихваћен, да буде важан неким другим људима, да комуницира и изграђује односе. Иако виртуелно пријатељство није исто што и стварно пријатељство, оно ствара моћну илузију повезаности са другима, ефикасно уклањајући евентуално осећање усамљености.

Када се људи виртуелно упознају и друже, појављују се и међусобна свиђања и симпатије. А када неко осети привлачност према некоме ко је „на линији” са друге стране, појављује се жеља да се изгради однос, што може укључивати емотивну и сексуалну компоненту.

Интернет је идеалан медиј за стварање осећања заљубљености. Да подсетимо, заљубљеност се битно разликује од осећања љубави управо по психолошким механизмима који у њему учествују. Док је љубав однос према стварности, заљубљеност је однос према позитивно искривљеној слици. Могу да се заљубе само они који траже идеалну љубав, и то оног тренутка када поверују да су пронашли идеалног партнера са којим је могу остварити. А за идеализовање другог је потребна дистанца. Ако нема дистанце, ако је са њим остварен близак однос, ако се са њим живи, особа ће сигурно, пре или касније, увидети да је он далеко од идеалног партнера. Управо је Интернет медиј који намеће дистанцу и својим ограничењима спречава сагледавање реалности, тако да погодује идеализовању другога. Што је мање информација о другоме, он је мистериознији, па се више у њега идеализујуће пројектује. Ако се други појављује само текстуално, у глави онога ко чита ствара се нека представа о другоме, фантазија о томе какав он јесте у стварности.

Док једна особа идеализује, са друге стране „линије” је особа која жели да се допадне и да буде прихваћена. Ограничења Интернета јој омогућују да се прилагоди првој особи, и да се представља управо као њен идеални партнер. И када се размене фотографије, које су наравно пажљиво одабране, кроз њихову селекцију особа контролише како ће се представити другоме.

Ове везе могу дуго трајати, поготову кроз бесплатне интернет видео позиве, што може укључивати и неку врсту сексуалних размена. Али, ако се сајбер партнери одлуче за сусрет у реалном свету, најчешће се веома брзо разочарају. И даље колективно учимо да заљубљеност није прва фаза љубави, већ прва фаза разочарања.