Мале богиње прете Србији

На подручју Лесковца регистровано је 80 оболелих од малих богиња,  а 25 случајева је и лабораторијски потврђено. Ово су подаци које за „Политику” износи др Горанка Лончаревић, епидемиолог, шеф одсека за имунизацију Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, подсећајући да је проблем малих богиња искрсао последњег дана прошле године када је здравствени центар у Лесковцу пријавио епидемију у насељу Брестовац, где је регистровано 13 оболелих. Претпоставка је да је први заражени стигао из немачког града Хамбурга.

– Ширење епидемије је, нажалост, било очекивано, пре свега због посла и начина живота ромске популације у овом подручју. Они имају велики број контаката, а развоју епидемије погодовали су и зимски услови. Међу оболелима, већина није примила вакцину против малих богиња. Мере пооштреног надзора над малим богињама, које су покренуте још у јуну прошле године, подразумевају да се на време откривају случајеви обољевања, да се „прочешља” терен, открију особе које нису вакцинисане. Међутим, здравствене службе су биле прилично пасивне – каже докторка Лончаревић.

Болест се проширила из ромских насеља и међу запослене у диспанзерима, где су се лечили оболели, као и међу раднике у продавницама прехрамбених производа.

– Постоји опасност и од масовније епидемије, јер је велики број људи у ризику: сви који нису још оболели, деца узраста до 12 месеци и особе које нису вакцинисане или нису ревакцинисани – упозорава наша саговорница.

Иначе, на подручју Београда прошле године било је седам пријављених  случајева оболелих од малих богиња.

– Епидемиолошка ситуација, када је реч о малим богињама је из претеће прерасла у несигурну или неповољну, која се даље погоршава, упозорава докторка Лончаревић додајући да је најважније да се сва деца узраста од једне године до 14 година вакцинишу и ревакцинишу у складу са правилником о имунизацији.

Вест да се на југу Србије разбуктава епидемија малих богиња, с правом је узнемирила и јавност и лекаре. Болест, која је одавно требало да буде само у уџбеницима историје, опет је међу нама. Искусни епидемиолози, попут примаријуса др Радмила Петровића, упозоравају да то што су се мале богиње појавиле у ромским насељима, не значи да је ова болест далеко од нас: исто тако се у већем и масовнијем облику може појавити у приградским насељима Београда, због миграције становништва.

Светска здравствена организација је још крајем осамдесетих година прошлог века планирала искорењење морбила, али то је био велики залогај за свет: није ишло ни лако, ни глатко, јер је требало постићи имунизацију деце код 95 одсто становништва.

– Најновија епидемија на подручју Лесковца нас опет подсећа да се заборавља значај обавезне систематске вакцинације малишана. Да су деца у овим насељима била уредно вакцинисана такозваном ММР вакцином, обољевања не би било – каже за „Политику” др Петровић.

Он објашњава да су мале богиње заразна, осипна грозница, коју изазива вирус морбила. Мале богиње се најчешће јављају код деце старије од шест месеци, али захваљујући обавезној и бесплатној вакцинацији малишана са 12 и 15 месеци, а затим и ревакцинацији у седмој и 14 години, ова болест је и у нашој земљи већ полако одлазила у историју медицине.

Мале богиње су биле, по речима др Петровића, пре проналаска вакцине смртоносна болест. Међутим, данашњи млади лекари током студија нису имали прилику да виде како изгледа тешка клиничка слика малих богиња, а др Петровић песимистички каже како страхује да ћемо ускоро видети и дифтерију, јер је проценат вакцинације против ове болести значајно опао.

– Мале богиње нису безазлене. Јављају се са повишеном температуром, црвеним ждрелом, зажареним очима, прати их понекад сув, надражајни кашаљ, а уз грозницу и температуру појављује се и оспа. Ово је опасна болест јер доводи до пада имунитета и изазива секундарне инфекције бактеријама – запаљење ува, грла, плућа, чак и упале мозга – објашњава др Петровић.

Др Горанка Лончаревић каже и да многе развијене земље у Европи имају све чешће проблем са малим богињама. Она подсећа како су се Бугари суочили са епидемијом малих богиња са 25.000 оболелих.

О. Поповић