Шона и српски

ЧАЧАК – Кад је видео снег на Јавору, помишљао је да се одмах врати у Африку. Како се уопште игра фудбал по овоме, питао се најпре, и после првог тренинга у Ивањици опипавао да ли су му на броју сви прсти, обамрли од хладноће. Поврх свега, под врелим сунцем Харареа чекала га је, самујући, невеста Сандра, тек што се беху узели.
То је била зима 2002, двоумио се читав месец, и одлучио да остане. А највеће искушење од доласка у Србију, Мајк Темвањера (Mike Temwanjera, Хараре 21. 5. 1982) доживеће, и пребродити, тек четири године касније. У суботу, 14. овог месеца, на стадиону у Чачку 27 младих навијача Борца безобзирно му је поручивало да иде кући јер је црн, али је опет остао.

Чим је расистичка представа на трибинама почела, тренер Борца Радован Ћурчић послао је на загревање једног фудбалера са клупе, очекујући да ће Темвањера, погођен ругањем из гледалишта, тражити замену или сам направити какву глупост. "Видео сам да се Трифуновић загрева, али сам решио да ћутим и играм до краја. Би шта би", каже овај млади човек из Зимбабвеа.

Њему је, ето, теже поднети (летошњи) прелазак из Ивањице у Чачак, него скок из родне Африке у јаворски целац, али изабрао је фудбал и од њега живи. Остаће у Чачку бар ово првенство, они што га знају веле да је отрпео ударац и у мислима је поново на фудбалском терену.

Из завичаја је понео лепе спортске успомене. Завршио је столарски занат али, као и бројни вршњаци у Харареу, више лепоте видео је у лопти. Ишла му је од ноге јер је, стасит, јак и хитар, 2000. године био први стрелац друголигашког клуба Јуник селект (Unique select), и лиге, са 26 погодака. Одатле се, остајући у престоници Зимбабвеа, преселио у прволигашки Капс јунајтед (Caps united), постигао 21 гол и убележио три партије у младој репрезентацији своје земље. Авионску карту до Србије купио је на препоруку Зорана Пешића, који је као фудбалски тренер радио у Зимбабвеу.

У Јавору, Мајк је носталгију лечио са континенталним земљаком, Обијором Одитом из Нигерије, који је данас Партизанов ("Одита је мој брат", каже Темвањера на српском). Убрзо је долетела Сандра и скућили су се у Ивањици. Пре две године, у чачанском породилишту, донела је на свет њиховог првенца, који има два имена. Никола, по очевој жељи и у знак привржености Србији, и Крејг (Craig) по мајчиној заповести..

Нови клуб изнајмио им је стан у чачанској Улици Јаше Продановића, у кући говоре шона наречјем (shona) из родног краја, али Никола већ разуме, и послуша, кад му отац на нашем језику каже да донесе чашу воде.

Питање за сваког печалбара: где се боље живи, тамо или овде? "Овде", рече центарфор Борца. Ко је остао тамо? "Ћале, име му је Вунду, радио је у фабрици и сад је пензионер, мајка, два брата и две сестре." Има ли, можда, презиме Темвањера неко значење у свакодневном говору. "Не знам, никад нисам питао моје. То презиме ћале је донео из свог племена, он је из Замбије, мама је из Малавија."

Од фудбалске зараде купио је кућу у Харареу, сваког месеца шаље нешто новца фамилији. Разговарају телефоном али преко интернета, много је јевтиније.

Нема талисман нити какву другу заштиту од урока. Шта га обрадује за трпезом у Чачку? "Пасуљ је одличан, али највише волим бурек са сиром, то не постоји у Зимбабвеу".