Шопинг у затвору

Специјално за „Политику”

Бразил није само Рио де Жанеиро. После пет дана пловидбе Атлантиком, Ресифе је био прва лука Бразила. Престоница државе Пернамбуко, на североистоку Бразила, готово је четворомилионски град. „Венеција Бразила”. На шест километара од центра је питорескна Олинда. Град као шарено гнездо, на брдашцу, одакле пуца поглед на Атлантик. Под заштитом је Унеска. Град-музеј, уских кривудавих уличица, са бенедиктинским манастиром из 16. века, катедралом, пјацетама, кућама и кућицама које вриште од боја, мајстори резбарије и грнчарства раде на трговима, град чувеног карневала који воле више и од оног у Рију. Није се, кажу, комерцијализовао. Нигде људи осим туриста, увече је кажу много живље у ресторанима.

После онолике воде, прија тврдо тло под ногама. Водич, слатка Бразилка, од упеклог сунца штити се кишобранчићем-сунцобранчићем, веселих дугиних боја ЛГБ популације. Тих духовитих сунцобрана, као за децу, има само у Олинди. То је њихов трејд марк. Олинда („О, како лепа”, преведено на српски) био је главни град, сада је град-музеј, мека туриста, распусних карневала.

Ресифе је метропола. Необична. „Ресифе” на португалском значи „гребен”. Ти километрима дуги корални гребени протежу се на стотинак, па и педесетак метара од обале и пешчаних плажа. Штите обалу од таласа. Али не и од ајкула! Од пре десет година толико их се намножило да је забрањено сурфовање и било какав спорт ван гребена. На сваких стотинак метара су велике табле са сликом ајкуле и упозорењем. Није пријатно ни да шетате обалом, под палмама, са погледом на ајкуле, макар и на билборду. Баш језиво. Ипак, плажа има романтични назив Праија де боа вијагена, што значи „Плажа лепог путовања”. Најбогатији су баш ту подигли виле и модерна здања са луксузним апартманима. Фенси ресторани и луди ноћни провод. Море топло, а и ваздух. Никад испод 27 степени. Тако, целе године. Целе године се и нешто слави, карневали, процесије, музика и весеље. Мешавина афрозвука и самбе. Сиротиња је скрајнута са Боа вијагене, иако смо, излазећи из аутобуса, готово нагазили човека-пса! Људско биће, четвороношке се вуче по асфалту. Просјак, или – божји човек? 

Град осваја обале двеју река, стакато звука, Капибарибе и Беберибе. Воду премошћавају романтични мостови, више налик оним у Санкт Петербургу, неголи венецијанским.

Одлазимо на најбизарније место: Каса де култура. Та „Кућа културе” је – бивши затвор! Дуж улица, и у парковима, бројни споменици жртвама вековне репресије и мучења. Ресифљани су бунтовног духа. Ту је колевка професионалне војске Бразила! Бунтовници и војници, али и уметници. Бројне радионице керамике, резбарства, сликарства, ручних радова. Најпознатији уметник Франциско Бренанд, па толики анонимни грнчари и надалеко чувени резбари. Страст за животом. Ерос и танатос. Жабе или корњаче, у глини, мајолици или дрвету, све је надахнуто еросом, путеношћу.

Затвор је у самом центру старог града. Изграђен пре више од једног века. Пролазимо поред стражарских кула и дугачких зидина. Ниједан затвор није исти, иако је – затвор, затвор. Онај у Алкатразу чува сећање на своје славне станаре, ликове попут Ала Капонеа, овдашњи нам нису познати. Оба су атракције за туристе, онај у заливу Сан Франциска је већа, светска атракција. Око Алкатраза је Пацифик препун ајкула, око овог, у Ресифеу – непрегледни парк. Бекство је било готово немогуће. Дуги ходници са ћелијама, решетке, бетон и метал на све стране.

Од 1976. затвор је променио намену. У његовим ћелијама сада су бутици. Изнад улаза у сваку аутентичне плочице са бројевима ћелија. У њима своје радове и рукотворине продају занатлије и уметници. Ипак, нема оне радости куповине. Некако је мучно. Лебди дух оних паћеника. Ве-це је аутентичан, затворенички, мемла дуж ходника са решеткама... Зидови осликани муралима, очигледно новијег датума. Купујем ручно осликану шољу за кафу. Уместо бразилских реала, дајем 20 долара. Може. Враћа ми кусур у доларима, из дубоко скривеног џепа. Јер, то је забрањено.

Ресифе има и модерни шопинг центар, други по величини у Бразилу. Ипак, ниједан град у свету нема шопинг центар у – бившем затвору. Новац је чудо!!!

Мирјана Радошевић