Магија четвртог света

За Џона Хасела многи кажу да је један од најутицајнијих музичара данашњице. Амерички композитор и трубач, који потиче из Мемфиса, познат је као креатор специфичног музичког стила, који је сам назвао "четврти свет", као и по специјалној техници свирања трубе.

Џон Хасел ће бити гост Београдског џез фестивала који почиње сутра. Публици у Задужбини Илије М. Коларца представиће се у среду увече.

Хасел у телефонском интервјуу за "Политику" признаје да не зна много тога о Београдском џез фестивалу:

– Прошле године смо свирали у Сарајеву и уметнички директор Џез фестивала Воја Пантић је био импресиониран нашим наступом и позвао нас још тада да дођемо на овогодишњи фестивал. Прихватили смо позив и долазимо.

Хасел се са радошћу сећа прошлогодишњег наступа у Сарајеву, јер су му тај град и људи, како истиче, дивни!

– То је био мој први сусрет са источном Европом и сви у бенду смо осетили посебну повезаност са тим простором и људима. Надам се истом и у Београду.

Џез музичар каже да је велики изазов за њега када у неким местима свира први пут, као што ће то бити случај са концертом у Београду, на Џез фестивалу.

– Увек је задовољство откривати нешто ново, другачије. Баш сам пре неколико недеља, по повратку из Лајпцига, у авиону разговарао са једном књижевницом која је рођена у Београду и живела је ту неколико година. Рекла ми је много тога о Београду, али, на жалост, нећемо бити довољно дуго да видимо ваш град. У сваком случају, радујемо се доласку.

На питање шта публика може да очекује од његовог наступа, Хасел најпре објашњава свој начин бављења музиком:

– Ја нисам џез музичар у правом смислу те речи. Најпре сам се бавио класичном авангардом, а онда ме занимало да откријем шта је то заједничко свима нама, када је музика у питању. Не желим да досађујем публици, већ желим да ме узбуђује оно што радим. Зато сам смислио својеврстан музички микс, познат под именом "четврти свет", који је постао веома утицајан. То је оно што ме одваја од, примера ради, Филипа Гласа или Стива Рајка.

"Четврти свет" описује као мистериозан хибрид музике која спаја античко и дигитално, композицију и импровизацију, исток и запад.

Хасел сматра да "четврти свет" отвара пуно могућности за различите ритмове и за све оне музичаре који размишљају прогресивно.

– О својој музици волим да говорим користећи метафору "фјужн кухиња". То је оно када имате сличне елементе. Сви знају шта је парадајз, а шта лубеница. Међутим, ако те две ствари ставите заједно у салату, то ће бити нешто сасвим другачије. Мислим да је моја музика у исто време позната и чудна. На пример, тражите оно што вас је привукло једној особи и ако вам је оно што видите превише познато и слично, онда вас то не занима, јер не желите да ожените своју мајку. Ако ту нема ничег чудног и егзотичног – онда ту нема ни интереса. Ако је све пуно егзотике, онда то значи да је посреди погрешна особа. Када свирам не замишљам идеалну публику. Волео бих да сви буду у једном великом простору и да просто "ухватим" моменат. Последњих неколико концерата било је одлично, имам нови бенд, са којим ме рад веома узбуђује и на нашим наступима увек влада посебна атмосфера.

Додаје да највише воли да наступа у свом граду мада признаје да ретко свира у Америци. Лос Анђелес му је, како каже, база свих послова. Тај град је одабрао за живот због лепог времена.

– Најбољи концерти су тамо где се добро осећам. Углавном је мој свет из снова негде на југу, попут Италије и Бразила. Северна Европа није идеално место за мене. Обожавам сунце, боје… То покушавам да пренесем кроз своју музику.

Сарађивао је са великим музичким именима, као што су Питер Гебријел, Брајан Ино, Дејвид Бирн… Издваја свој рад са Рајем Кудером.

– То је, вероватно, врхунац мог рада са другим музичарима. Рај и ја смо веома слични. Рад са њим био је велики изазов. Био сам веома срећне руке да радим са значајним људима.

Хасел је у музичким водама више од четири деценије. На питање где, после толико година, проналази инспирацију за стварање нових композиција, прича: