Српски првенац

На данашњи дан (по старом календару), пре 216 година изашао је (у Бечу) први број српских дневних новина. Иако су називом означене као дневник (Сербскија повседневнија новини), појављивале су се два пута недељно, скоро две године. Непуна два и по века српске штампе – није мала шала.
Када су се појавиле ,,Сербскија новини", српски је ушао у ред 18 језика у свету на којима се пише у новинама.

Када се данас прелистају "Сербскија новини" њихов садржај се неумитно пореди са новинама какве су нама познате. Да ли се ондашње и садашње новине суштински разликују? Има ли напретка, осим технолошког?

Анализу првих српских новина начинио је Миле Недељковић, у књижици "Објава српског новинарства" у издању Удружења новинара Србије.

Имале су, вели, три главна извора из којих су потицали прилози: европске новине (чије називе готово да нису наводили), Дворску илирску канцеларију (под коју су потпадали) и – сопствену мрежу дописника и сарадника. Често су се у прилозима позивали и на овакве изворе: "говори се; сказује се; говоритсја; глас чуо се; овде глас распространио се јест; пише се...".

Што се тиче актуелности и брзине, за данашње време били су спори. Недељковић је утврдио, примера ради, да су у једном броју вести из Цариграда касниле 54 дана, из Влашке 36, Варшаве 32, Копенхагена 28, Париза 27... Али, треба знати да је, примерице, Џон Кембел, покретач првог дневног листа у Америци у рубрици "Последње вести" доносио прилоге који су каснили два месеца.

Тираж им није био бројан. Изгледа да Недељковић није утврдио колики је, али се сматра да није био занемарљив имајући у виду колико су опстале на тржишту. Треба при том знати да се први немачки дневни лист продавао у 150-200 примерака, а прве руске новине почеле су са 30, да би тек после више година достигле 4.000 примерака, у великој, многољудној и слободној Русији.

Шта је замерано српским новинама?

Најтеже замерке су: да су српске само по називу; да нису имале додира са Србима; да нису биле васпитно-националне и општесрпске, да им је језик рђав, чак "цинцарско-турско-немачки", да је у њима све превод из бечких новина и да су незанимљиве.

Ниједна од ових замерки, по Недељковићу, не стоји. Исцрпно их анализирајући, закључио је да су неке оцене доношене "без довољно поткрепљености, а неки оцењивачи, како се показало, нису их ни читали".

У погледу географије пружале су у тадашњим приликама сасвим одговарајућу слику догађаја по местима дешавања. Као што је у уводнику првог броја речено: "На славенском језику новине имати, знати шта у свету бива и моћи се тиме користити".

Неговане су и вести из српских крајева, које се нису могле наћи у европским новинама. Оне су и данас важно сведочанство.

У овим новинама родиле су се прве врсте новинарског изражавања.

У њима је први пут објављена – вест. Ту је објављен први извештај, прво писмо и начињена прва коректорска грешка. Објављен је први оглас, прва биографија (Суворова), прва датумска грешка, прва медицинска поука, прво посебно издање (поводом смрти кнеза Потемкина), први драмски састав, први стихови, епитаф, етнолошки опис једног народа (Грузина)... Па прва вињета, исправка, фељтон, први помен српске књиге, прва сатирична прича, цртеж, козерија...

И данашње новине су, уопштено гледајући, у бити веома сличне првенцу. И по садржају и по критикама. Једино што су ововремене брже.

Понекад су брже и од догађаја: опишу га пре него што се и догоди, ако се уопште и догоди. Испричају оно што није, па то што није осване као јесте. У заносу да привуку читалаштво привиђа им се.

Ево, примерице, последњи "Ас" на првој страни даје наслов "Политичари у сектама" са фотографијама Зорана Живковића, бившег премијера, Душана Михаиловића, бившег министра полиције, и Мирољуба Лабуса, бившег члана Г17 плус. О томе да су чланови појединих секти "спекулисало се", "у јавности се помињало", "кружиле су приче"... дочим "они су избегавали да о томе говоре јавно". Нигде у тексту није директно написано да су у сектама, али, ко још да се уноси у материју кад се лепо на слици види?!

Е, овакав новински жанр нису имале негдашње српске новине. То је изум новијих времена.

Изум је и Интернет. Између осталих, постоје и "Интернет новине сербске", гласило расејања, о којима ће посебном приликом бити више речи. Новинарство је за скоро два и по века изродило веома много разноврсних и наменских листова међу којима је, чак, и "Прва енигматска ревија за слепе" (УНС и Енигматски савез Србије).

Но, сви се уздижу на темељу првих српских новина.

Колико смо од њих одскочили, ваља се замислити.