Где су Караџић и Младић

Не знамо где су, али знамо да нису код нас. На ову реченицу могу се свести изјаве које су ових дана дали представници власти у Србији и међународних војних снага у Босни и Херцеговини, директно задужени за проналажење и хапшење Ратка Младића и Радована Караџића.
Двојица најтраженијих хашких бегунаца се, тврди командант штаба НАТО у главном граду БиХ, амерички генерал Ричард Вајтман, не крију у Босни и Херцеговини и вероватно су, следи из његове изјаве, у Србији.

"У овом тренутку нико, ни у међународној заједници, ни у страним обавештајним службама, ни овде код нас, не зна где се крије Ратко Младић", рекао је председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић за новосадски "Дневник".

Амерички генерал је објаснио да је "последње Караџићево пребивалиште које је утврђено" било у Србији, прецизније у Београду. Та информација, тврди Вајтман у интервјуу за сарајевски "Дневни аваз", стара је нешто више од две године. "Не верујем да су Караџић и Младић икада били у Панами, на пример", сматра амерички генерал, који ову централноамеричку земљу помиње јер су недавно снаге НАТО претресле домове сина и кћерке једног од најтраженијих бегунаца на свету пошто је један Американац пријавио да је Караџића видео у Панама Ситију. Полиција је тамо привела једног мушкарца за кога се испоставило (вероватно коришћењем анализе ДНК узете из станова Саше Караџића и његове сестре Соње) да је из Србије, да већ годинама живи у Торонту и да нема никакве везе с Радованом Караџићем.
Међутим, ако је тачна информација генерала Вајтмана о "последњем утврђеном пребивалишту", како онда треба тумачити исто тако "поуздане информације" које је пре непуне две године објавио Би-Би-Си? Угледној британској станици тада су – у време када је Караџић, према последњим подацима НАТО-а, био у Београду – "међународне обавештајне агенције" рекле да се први председник Републике Српске крије у Црној Гори. "Мировне снаге у суседној Босни не могу да уђу у Црну Гору, јер она није под њиховом надлежношћу... Извори блиски истрази рекли су Радију 4 Би-Би-Сија да се верује да је Караџић у забитом делу северозападне Црне Горе. Они кажу да имају поуздане податке да он живи недалеко од Никшића, где је одрастао. Ово је први пут да су се појавиле тако одређене информације о месту где се он налази... Други безбедности извори рекли су Би-Би-Сију да господин Караџић више не живи у Босни", пренела је британска станица у јулу 2005. године.

Можда су управо овакве опречне изјаве из кругова међународних снага у БиХ недавно навеле главну тужитељку Хашког трибунала да каже да јој се чини да Радована Караџића и не тражи нико осим Међународног кривичног суда за бившу Југославију.

Представници НАТО-а и снага ЕУ слично су говорили и у вези са Ратком Младићем. После претраживања подземних просторија војне базе у Хан Пијеску они су рекли да имају доказе да је главни оптужени за геноцид у Сребреници ту боравио у лето 2004. године. Те доказе ипак нису предали властима у Сарајеву, а занимљиво је да је, према подацима из српске истраге који су објављени у штампи, Ратко Младић у том периоду (уз кратке прекиде) живео у новобеоградским блоковима.

Колико је тешко снаћи се у лавиринту контрадикторних обавештајних података, показала је и пресуда Међународног суда правде којом је Србија проглашена кривом што није казнила починиоце геноцида. У њој је наведено је да је Ратко Младић "у најмање неколико прилика био на територији тужене стране и то у значајним периодима током последњих неколико година", а као доказ за то цитирана је изјава Вука Драшковића, а не неки обавештајни извештај. "Он (Младић) је и сада тамо, а српске власти не раде оно што би могле како би одредиле где тачно живи и ухапсиле га. Истичемо да је заступник тужиоца током саслушања навео недавне изјаве министра спољних послова тужене стране, које је у априлу 2006. пренела српска штампа, и према којима су обавештајне службе те државе знале где Младић живи у Србији, али нису о томе обавестиле власти које су надлежне да нареде његово хапшење, јер су неки припадници тих служби наводно остали лојални бегунцу. Тужена страна ниједном није оспорила веродостојност и тачност тих изјава", наводи се у одлуци суда.

Недоумице у вези са обавештајним подацима имају и Американци, а неповерење у анонимне изворе порасло је откад се испоставило да је врх власти лагао у вези са разлогом за напад на Ирак. Николас Леман, декан Факултета за новинарство на Универзитету Колумбија, предаје предмет "Докази и закључивање". Он каже да својим студентима "утувљује у главу" да кад им неко нешто каже морају да одговоре: "Реците ми како сте дошли до тог закључка". "То је питање етике", објашњава Леман за "Њујорк тајмс".