Заједно у Европу

Посета руског премијера Владимира Путина Србији сигурно неће проћи уз заклињање на вечито пријатељство и ноћне лумперајке. И то је добро. Подсећам, својевремено, током владавине (Михаила) Горбачова, совјетски лидер је покушао да спречи рат између Србије и Хрватске тако што је у Москву на преговоре позвао Слободана Милошевића и Фрању Туђмана. Послужење је било изврсно, али рат није спречен.

Након тога, у време блокаде Југославије која је постепено слабила, било је још много заклињања у пријатељство, обећања помоћи, заштите, хране… Сва та обећања, међутим, отишла су у ветар. Србија, изолована и дискриминисана од стране Запада, није за Русију представљала жељени мост у Западну Европу. А Русија, како се испоставило, није била спремна да, по цену светског рата, удовољи незаситим амбицијама (Слободана) Милошевића.

Данас, ситуација је другачија. Путин – прагматични лидер, за разлику од Бориса Јељцина, не обећава оно што не намерава да испуни. Није ствар у томе да Путин не верује у словенско јединство, али сматра да то јединство мора бити засновано на узајамним економским интересима. А не на некаквој емотивној геополитици. Одатле и одбијање Путина и (Дмитрија) Медведева да на последњим председничким изборима подрже кандидата радикала, што је био наш мали допринос амбицијама Србије да ступи у ЕУ.

У овом тренутку, основно питање је да ли ће Путин, са српске стране, срести тај исти прагматични приступ. Сарадња с Русијом – интерес је Србије. Учешће у пројекту „Јужни ток“ обезбеђује нове изворе енергије, „Гаспром“ је, у замену за сарадњу, обећао да ће модернизовати подземно складиште гаса „Банатски двор“. Данас чак и званичници ЕУ признају да је „Јужни ток“ далеко реалистичнији од пројекта „Набуко“, који заобилази Русију.

То је на руској страни теразија. А шта је на другој?

Објективно – ништа, осим бајате идеологије једног броја чиновника у Европској унији. У складу с том идеологијом, свака сарадња с Русијом – издаја је Европе. Надам се да ће Срби схватити да су управо заговорници те црно-беле идеологије подржали бомбардовање Београда. Не, они не представљају праву Европу. Права Европа – то је Србија, која стреми ка ЕУ, и која без комплекса и Русији отвара пут у саму дубину заједничке европске породице.

Дмитриј Бабич, политички аналитичар агенције РИА „Новости“