Ђилас нема избора

Кампањом у седам кошаркашких региона у петак је почела изборна трка за нови скупштински сазив Кошаркашког савеза Србије који ће 18. априла бити озваничен. Будућу Скупштину чиниће 31 или највише 32 члана, изабраних председника и делегата регионалних савеза и представника четири удружења. Кључ за избор делегата по регионима је један представник на сваких 15 регистрованих такмичарских клубова, па ће тако КС Војводине (седиште у Новом Саду) дати осам, КС Београда шест, КС Централне Србије (Крагујевац) четири, КС Западне Србије (Чачак) три, КС Источне Србије (Ниш) два, КС Јужне Србије (два), Рашко-Косовски КС (Краљево) два или три, а Удружења клубова Прве А мушке лиге, Удружење клубова Прве А женске лиге, Удружење кошаркашких тренера и Удружење кошаркашких судија, по једног. Новина је увођење функције председника Скупштине, а кандидат ће моћи да буде сваки делегат којег за ту функцију предложи најмање седам колега.

Превазиђен систем руковођења, неповерење, клубаштво, слабе лиге и стручни рад, пад гледаности и тешка финансијска ситуација довели су кошарку до тачке да само корените промене могу да понуде излаз из дубоке кризе. Законски предуслов створен је на последњем заседању Скупштине, када је одлазеће руководство усвојило промену Статута КСС који је отворио врата полумандатарском систему и долазак људи који ће имати далеко већа овлашћења али и одговорност.

Најважнија промена је у начину избора председника и чланова Управног одбора који ће бити креатори и генератори кошаркашке политике у четворогодишњем периоду. Кандидата за председника предлаже најмање седам делегата Скупштине. Предлози се подносе Изборној комисији у писаној форми, најкасније седам дана пре одржавања Скупштине. Они су дужни да најмање пет дана пре избора доставе делегатима преко Секретаријата КСС кратку биографију, програме рада и листу од четири кандидата за потпредседнике. Председника и његове сараднике у пакету бира Скупштина тајним гласањем под условом да седници присуствује најмање две трећине од укупног броја делегата, а биће изабран кандидат који добије већину гласова од укупног броја делегата. Скупштина бира и Управни одбор који броји девет чланова, а чиниће га председник, четири ресорна потпредседника (за финансије и маркетинг, мушку кошарку, женску кошарку и такмичење) и четири члана изабрана између кандидата које предлажу регионални кошаркашки савези. Кандидати за чланове Управног одбора не могу истовремено бити и делегати Скупштине, осим председника регионалних савеза. Управни одбор изабраће генералног секретара КСС на предлог председника.

Листа делегата новог скупштинског сазива биће позната и доступна кандидатима за председника тек 28. марта. Заинтересовани за најважнију функцију моћи ће да добију адресар делегата од вршиоца дужности генералног секретара КСС Зорана Гавриловића, а за кандидатуру им је неопходно да прибаве потписе седам делегата.

Судећи по медијској кампањи, једини кандидат за председника КСС је градоначелник Београда Драган Ђилас. Сви водећи кошаркашки посленици готово акламацијом дали су му подршку, мада има и оних који би на тој функцији волели да виде Дејана Бодирогу. Легендарни кошаркаш евентуалну кандидатуру држи под велом тајне, а Ђилас се изјаснио да би волео да буду у истом тиму, што би могло да значи како рачуна са Бодирогом као једним од потпредседника и наследником. Јавном подршком Ђиласу, практично је од кандидатуре одустао Небојша Човић, а из базе стижу гласови подршке др Бошку Ђукановићу, кардио-хирургу и директору болнице „Дедиње”, сивој еминенцији Металца и друштвено веома утицајном човеку.

Интересантно је да је Ђилас прихватање кошаркашког ангажмана условио повратком увређеног селектора , а његова изјава, „ништа конкретно се нисмо договорили”, јасно указује да је имао контакте са Душаном Ивковићем и да нису без основа наговештаји да би трофејни стручњак могао да предводи државни тим на Европском првенству у Литванији. Интересантно је да Ивковић као председник Удружења тренера има право гласа на изборима 18. априла.

„ Знам да је Душан Ивковић урадио велику ствар за ову репрезентацију и кошарку, као и да разлог његовог писма о одласку није зато што му неко није исплатио плату, већ зато што је видео да ствари у Савезу иду на начин како не би хтео” – рекао је о селектору Ђилас.

Изјавама , ма колико биле „у рукавицама” , градоначелник Београда оставља мало простора за неверу да неће стати на чело најтрофејније спортске породице, што знатно сужава, малте не елиминише, друге кандидатуре.

„Српски спорт је сјајан. Част ми је да ме предлажу људи који су велика имена у кошарци. Наравно, биће ми част ако будем могао да помогнем у некој врсти уједињења кошаркашких структура“ – истакао је Драган Ђилас.

М. Стојаковић

-------------------------------------

Рекли су о Ђиласу...

РАНКО ЖЕРАВИЦА: Кључна ствар је да дође до коренитих промена јер је ситуација толико лоша. Савез је потпуно изгубио ауторитет, клубови су га просто прескочили и због тога не може да направи ништа добро за нашу кошарку. Драган Ђилас је одлично решење за председника. Поред изузетних организационих способности, у веома је добрим односима са скоро свим битнијим кошаркашким чиниоцима у земљи, чију је добио подршку.

ДРАГАН КАПИЧИЋ: Ђилас је политичка личност која изазива поштовање. Сјајан је градоначелник и човек који воли кошарку. Уколико буде кандидат, пружићу му подршку.

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ: Према господину Ђиласу имам велико уважавање и сматрам да је изванредан градоначелник. Сваки политичар или човек или из било које друге сфере ако познаје кошаркашку делатност је добродошао. А за особу која је искључиво политичар, који не разуме проблематику или се бави темама које му нису јасне, не видим место на челу наше кошарке. Ђилас је долазио на утакмице, пратио је овај спорт изблиза.

ПРЕДРАГ ДАНИЛОВИЋ: Као члан Управног одбора КСС предлажем Драгана Ђиласа за председника Савеза. Он је личност која би могла да извуче КСС из организационих и финансијских проблема.

МИРКО ПАВЛОВИЋ: У овако тешкој ситуацији сматрамо да градоначелник Београда има потребну енергију и знање да покрене неопходне промене. Иако се зна да је радо виђен гост на Звездиним утакмицама, сигурни смо да ће он на тој позицији, пре свега као велики љубитељ кошарке, радити у њеном најбољем интересу.

НЕБОЈША ЧОВИЋ: Потребно је учинити напор да се са Душаном Ивковићем под хитно обави разговор како би он променио став и наставио започет посао као селектор. Да би се то урадило, неопходно је да за председника КСС имамо човека с ауторитетом, а по мом мишљењу, највише би на сређивању ситуације у кошарци могао да уради градоначелник Београда Драган Ђилас. Не видим потенцијалног противкандидата.

------------------------------------------

Од Поповића до Капичића

Иако се као прво руководеће кошаркашко тело на просторима некадашње Југославије узима Кошарка савез (основан 12. децембра 1948) чији председник је био др Иван Поповић Ђани, седам година раније формиран је Српски савез кошарке на челу са Светиславом Батом Вуловићем. Вуловић је био кошаркашки занесењак, а овај спорт је упознао и заволео још 1923. када је Американац Вилијам Вајланд мисионарио овим просторима.

„Велика” Југославија дала је 13 председника, шест су представљали савез „мале” Југославије и Србије и Црне горе, а Драган Капичић је први кошаркашки председник Србије као самосталне државе.

Сви кошаркашки председници: Иван Поповић (1948/49), Милојко Друловић (1949/50), Данило Кнежевић (1950/65), Радомир Шапер (1965/1973), Радослав Савић (1973/77), Владимир Пезо (1977/80), Божина Ћулафић (1980/81), Мехмед Добрчани (1981/1982), Васил Турпуковски (1982/83), Петар Брезник (1983/85), Небојша Поповић (1985/87), Миодраг Бабић (1987/89), Угљеша Узелац (1989/91), Веселин Баровић (1991/95), Небојша Човић (1995/97), Драгослав Ражнатовић (1997/99), Желимир Церовић (1999/2003), Миодраг Бабић (2003/05), Горан Кнежевић (2005/07), Драган Капичић (2007/2011).