Земља леда

Исланд је открио један викинг, који се у 12. веку искрцао на ово удаљено, усамљено острво. По легенди, бацио је две дрвене облице и тамо где су се зауставиле основао град Рејкјавик, данас главни град Исланда. Исландски језик је задржао чистоту говора из 12. века, па га странци, нарочито наши људи, лакше уче од других скандинавских језика.

Ово острво се налази усред Атлантског океана, између Европе и Америке, на ивици поларног круга, и до њега се дуго путује. У доласку, ништа се не види, јер авиони за Исланд полећу из Европе углавном касно ноћу.

Ако је време лепо, у повратку са Исланда виде се вулкански месечеви пејзажи (овде су вежбали амерички астронаути за прво и једино историјско слетање на Месец, а Жил Верн је са једног вулкана повео експедицију на пут у средиште Земље), а затим вода, вода, вода, и онда бескрајне шуме Шведске, све до слетања на стокхолмски аеродром. 

Дуго путовање додатно отежавају мере безбедности на аеродромима: мора више пута да се прође кроз скенере, да се извади све из џепова, накит, кључеви...

Као да имају много времена...

На Исланду сам боравила као један од учесника манифестације Дани српске културе на Исланду, коју организује Фондација Балканкулт из Београда.

Исланђани су врло љубазни, релаксирани, насмејани и спремни за комуникацију. Сви говоре енглески, и у свакодневном контакту, од хотела, преко продавница, до институција, понашају се стрпљиво, као да имају много времена. Уствари, то смо ми изгубили свакодневну уметност нормалног живљења…

Возачи на улицама Рејкјавика пажљиви су према пролазницима. Ово је јако важно за туристе, јер у многим улицама тротоари нису подигнути од коловоза него је улица само обележена каменим стубићима (камена бар има напретек). На овако изравнатим улицама и тротоарима пролазници се мање саплићу него у Београду… Путеви су такође изврсни.

Аутомобила је много, тако да се има утисак да Рејкјавик има много више становника од својих 150.000. Иначе, цео Исланд има 300.000 становника. Возе се нова, добра возила (чиста и опрана), па и велики џипови, јер Исланђани воле да планинаре, да скијају, и уопште да одлазе у природу. Иначе се много вози, и на краћим релацијама, по граду, јер то диктира непријатна клима.

Дуге зимске ноћи

Због утицаја топле голфске струје, Исланд нема арктичку климу. Температуре не иду много испод нуле, али је углавном кишовито и ветровито. Време је ћудљиво и мења се неколико пута на дан. Кажу, "ако ти време није по вољи, сачекај минут и промениће се". За време мог боравка било је топло (13 степени), сунчано и без ветра, што је реткост за Исланд. Кажу, закаснело лето.

На изузетно дуге ноћи зими и дуге дане лети навикнути су само они који тамо живе. За време моје посете и ноћ и дан су били нормалне дужине. Јер, јесен је тек прелазно доба између два екстрема.

На Исланду може да се дише у сваком смислу. Не само због широког, отвореног природног простора (Исланђани кажу да постају клаустрофобични чак и у Шведској – због дрвећа у шумама не могу да сагледају пејзаж све до хоризонта!). Ваздух у Рејкјавику је кристално прозиран, чист. Мирише на океан, на луку, и на сумпор, што је утицај природних минералних вода на којима лежи Исланд. На мирис сумпора, који се осети чим се пусти топла вода, Исланђани су навикли и није им непријатан. Кажу, то је мирис дома.

Грејање је скоро бесплатно

Воде на Исланду има у сваком облику и у великим количинама. Пијаћа вода, "чесмовача" је одлична, али мало тешка за наше континенталне стомаке. Врућа вода долази директно са извора, спроведена огромним цевима. Тако се они греју, а грејање је скоро бесплатно.

Иако су окружени водом (океаном), примећује се љубав према води уопште. У центру Рејкјавика постоји језеро, по којем плове патке, лабудови и други пернати становници, а хране их пролазници, углавном деца. И иза Градске скупштине, која је на том језеру, налази се језерце са водом која стално тече, и зеленилом.

У граду су честе мале фонтане, стилизована језерца… У Рејкјавику има много базена, са топлом и хладном водом, а посебна атракција је Плава лагуна, 50 километара од главног града, у којој се у топлој води може купати преко целе године. Наравно, ту су и чувени гејзири, о којима смо учили у школи.

Градска скупштина је, иначе, отворена преко целог дана за посетиоце. У дворани у приземљу налази се огроман рељеф Исланда, који сви могу да разгледају.

-------------------------------------------------------------------------

Храна

У исхрани се највише користи оно што долази из мора: рибе, плодови мора, алге… Риба је највећа ставка у извозу Исланда. Поврће и воће се углавном увозе, па се не конзумирају онолико колико би требало.

Оно што фасцинира јесте божанствен црни хлеб и пецива, у хиљаду варијанти, у којима се осећа и мирише право жито, као и фантастични колачи (данска варијанта).

--------------------------------------------------------------------------

Цене

За евро се добија 86-89 исландских круна. Како је привреда углавном везана за океан, металне кованице су са сликама становника мора.

Исланд је једна од најскупљих земаља Европе. Ништа није јефтино. Од хране, преко одеће, до већих куповина. Хотели су удобни, али прескупи.

Оно што није много скупо јесу дневне туристичке туре из Рејкјавика на разне интересантне дестинације, аутобусима или минибусевима. Свакако их не би требало пропустити, јер се око Рејкјавика види само много равног земљишта, са ниском вегетацијом. На туристичким обиласцима, уз стручне водиче, могу да се посете области вулкана, са чувеном Хеклом, затим огромне површине охлађене лаве, обрасле маховином, области глечера, гејзира, фарме чувених исландских понија и оваца.