Ни први, ни последњи

Душан Бајевић је тек у трећем-четвртом покушају дошао у Београд (звали га раније из ФСЈ и Црвене звезде) и сигурно ће се за сва времена кајати, а ми сви жалити што је уопште и стигао у наш фудбал као тренер. Дочекан је с ореолом грчке славе, стручњак од рејтинга, величан до неслућених висина. Прозван је Богом са Олимпа.

Некад центарфор познат по головима (и ногама и главом), од суботе и 72. минута остаће упамћен по тренерском – аутоголу! Напустио је клупу Црвене звезде кад је Војводина држала лекцију Бајевићевом неприпремљеном и слабо састављеном тиму. Јесу отишли Ковачевић, Жигић, Јанковић и Бишевац, али велики стручњаци се познају на мукама.

Бившег "Принца са Неретве" у круговима Звездиних симпатизера за суботњи потез неће опрати ни Дунав, ни Сава. Али, Бајевић није ни први, ни последњи стручњак који је играче оставио на цедилу, побегао с клупе, не рекавши ни збогом! Пре њега "спринт с клупе" направили су Миљан Миљанић, Тодор Веселиновић, Ивица Осим и Дејан Савићевић.

Сви као – селектори! Напустили су "плаве" кад им је била неопходна помоћ с клупе, али и показали да су догађаји на терену својеврстан стрес.

Кад су наши еминентни стручњаци, с изузетком Дејана Савићевића који је био залутао у тренерске воде, "финтирали" клупу, побегли с ње и разочарали својим гестом.

МИЉАН МИЉАНИЋ: Ако се сада врати поглед уназад можда је баш Душан Бајевић "помогао" тадашњем селектору репрезентације Југославије да у одлучујућој утакмици у Атини против Грчке напусти клупу пре краја меча! "Плави" су били гости Грчке, била је неопходна победа од два гола разлике како би се Југославија изједначила у бодовима са Шпанијом и према ондашњим пропозицијама то би донело "мајсторицу". И кренуло је у Атини не може бити боље: у 12. мунуту 1:0 за Југославију и то голом Душана Бајевића. Три минута касније резултат по жељи тог 19. децембра 1973. године свих 21 милиона становника нађе земље – 2:0, стрелац Станислав Караси. Наставак драма над драмама: прво је Елефтеракис (30. минут) смањио на 1:2, а пре него је Каталински постигао аутогол (2:2 у 44. минуту) немачки судија Курт Ченчер је Бајевићу показао црвени картон. Разлог: Бајевић је без лопте ударио Глезоса, који је, руку на срце, био веома груб. Било је то у 37. минуту, при резултату 2:1 за нас. Кола су, дакле, кренула низбрдо, а резултат се даље овако кретао: 3:2 (63. минут) голом Ивице Шурјака. У 90. минуту, кад је Миљанић већ био у свлачионици Станислав Караси је показао у последњим сенукдама сусрета да се никада не треба предати – 4:2. Југославија је у Франкфурту (13. фебруар 1974. године, гол Јосипа Каталинског) победила Шпанију и квалификовала се за Светско првенство 1974. у СР Немачкој.

ТОДОР ВЕСЕЛИНОВИЋ: После краха на "Мундијалу"1982. године селекторску палицу од Миљанића преузео је Тодор Веселиновић. За Првенство Европе Југославија се квалификовала такође у последњим секундама дуела са Бугарском у Сплиту –3:2. Златни стрелац Љубомир Радановић. Под Марјаном је Младен Делић, као што је то у Атини са стадиона "Караискаки" узвикнуо Владанко Стојаковић, изрекао реченицу: "Људи, да ли је то могуће", која се и данас памти. У Фанцуској, на ЕШ, Југославија је изгубила све три утакмице, а кад смо губили у Сент Етјену од Данаца селектор Тоза Веселиновић је напустио клупу. Наводно, имао је срчане тегобе.

ИВИЦА ОСИМ: Четвртфинале са Аргентином у Фиренци, на првенству света 1990. године у Италији, било је веома узбудљиво. Ни после 120 минута није било победника (0:0), па су шутеви с беле тачке одлучили да "гаучоси" оду у полуфинале. Резултат 3:2 у пеналима, голман Ивковић је одбранио Марадонин шут са 11 метара, а једанаестерце нису реализовали Стојаковић, Б. Брновић и Хаџибегић. Селектор Осим није гледао пенал–драму јер је отиђао у свлачионицу. После утакмиц је рекао: "Нисам имао храбрости".

ДЕЈАН САВИЋЕВИЋ: Генијалан играч, селектор извучен из рукава. Не сао заслугом играча, него и његовом, Југославија се није нашла међу најбољим екипама Европе 2004. године у Португалији. Поразу у Бакуу (1:2), против Азербејџана који је наш национални тим већ био изненадио у Подгорици (2:2), кумовао је и – Савићевић. Није ни он, међутим, остао до краја уз играче: отишао је с клупе у свлачионицу и по завршетку утакмице усмено је поднео оставку председнику националног савеза Драгану Стојаковићу. Наследник Илија Петковић умало после дуела са Велесом (две победе) и Италијом (реми) није одвео државни тим на Првенство Европе.