И компакт дискови имају рок трајања

Захваљујући напретку технологије никада није било лакше доћи до података и информација. Али никада их није било лакше ни изгубити. Све мање докумената чува се на папиру, све више на компакт дисковима (CD) и дигиталним видео-дисковима (DVD), а невоља је у томе што је мало познато да и ови носачи звука и слике имају рок трајања.

У зависности од квалитета, оригиналан це-де или ди-ви-ди може да траје неколико деценија, па за садржај на њима не треба бринути. Али, дискови које смо сами нарезали или купили код пирата тешко ће трајати дуже од пет, а само у ретким случајевима до десет година. Често се дешава и да већ после две или три године нарезани компакт диск постане неупотребљив, па је немогуће отворити га или је за то потребно много времена.

Стручњаке то не чуди. Иван Хинић, директор дистрибутерске куће „Так”, објашњава за „Потрошач” да су техничке разлике између оригинала и дискова које сами режемо велике.

– Дискови резани код куће мањег су капацитета, знатно лошијег квалитета слике и звука и краће трају. Подаци о трајању дискова варирају, али је једино сигурно да су индустријски произведени дискови неколико пута дуготрајнији од оних које људи режу код куће – каже Хинић додајући да нема разлике између куповине компакт диска или било које друге робе.

Потрошачи не би требало једино да се руководе нижом ценом.

– Ако се купцу неки филм допадне и уколико жели да га има сигурно ће одвојити новац за то. Цена не би требало да буде пресудна, увек су хитови скупљи, али после неког времена и њима цена пада на прихватљив ниво – објаснио је Хинић.

Он каже и да су, осим дужег рока трајања, на страни оригинала и бољи квалитет слике и тона.

– Препоручујем свима да купују оригиналне филмове у регуларним продавницама како би потпуно уживали у филму. За оне мало имућније који имају телевизоре високе резолуције предложио бих да размисле о куповини филмова у „blu-ray” формату, јер се очекује да ове године дође до експанзије и знатног снижења цена како плејера тако и самих „blu-ray” филмова. Квалитет звука и слике у овом случају је савршен – истиче Хинић.

Лако је онда закључити да ће музика или филм на оригиналном диску трајати вишеструко дуже. Проблем је, међутим, у томе што прегршт података, попут фотографија или докумената корисници рачунара сами морају да пребаце на дискове и ту да их сачувају. Вечита дилема је да ли брзина резања утиче на квалитет и век компакт дискова. Стручњаци имају одговор.

– Када режемо це-де или ди-ви-ди тада заправо долази до урезивања микрозареза путем ласера. Није добро изабрати максималну брзину резања како бисмо посао што пре завршили, јер у том случају може да дође до грешака. Није, међутим, пожељно ни резање на најмањој брзини. Тачно је да је тада могућност да дође до грешке минимална, али тада резање траје дуго и диск се исувише греје. Оптимална брзина резања је око х16 – објашњава Нино Филипоски, из компјутерске фирме „Амос информативни системи”.

Осим брзине, корисници би за резање требало да одаберу и резач, али и софтвер (програм) који ће користити за нарезивање садржаја.

– Може се донекле рећи да је добра марка резача гарант сигурности, а што се софтвера тиче свака верзија програма „Неро”, који се код највише користи, има предности. Постоји и мноштво бесплатних, малих програма за резање који могу да се скину са Интернета. Нису ни они лоши, али не задовољавају све потребе корисника јер имају мање опција – рекао је Филипоски.

Због тога би требало следити следећи савет – не чувати податке једино на це-деу или ди-ви-дију. Увек треба имати резервне копије и на рачунару. Али пошто се може десити да откаже хард диск на рачунару или да се компјутер поквари, најсигурнија варијанта је архивирање докумената, фотографија, па и музике и филмова, уколико су драгоцени, на екстерном хард диску. Ови уређаји све су већег капацитета, сада већи од 250 или 500 гигабајта, имају сасвим довољно простора за чување података, а и цена им је све прихватљивија.

 --------------------------------------------------------

Како да це-де траје дуже:

Као и већина других производа и компакт дискови имају рок трајања и пошто лако могу да се оштете, изгребу или запрљају, ваљало би водити рачуна о одржавању. Постоји мноштво савета:

– на полеђини диска често има отисака прстију због чега ласеру може бити тешко да их прочита. Узрок томе је неправилно руковање, па би требало обратити пажњу да се диск држи тако да прсти и длан не додирују нарезану страну диска. Добро познат савет је – диск држати једним прстом кроз централну шупљину, а осталим прстима це-де придржавати на ивици

– дискове би увек требало чувати у кутијицама где нема превише прашине и влаге и где ваздух нормално циркулише како се не би ухватила влага

– це-де или ди-ви-ди не би требало брисати рукавом, мајицом или неким другим делом гардеробе. Ти материјали могу да оставе огреботине па површина веома лако може да се оштети. За брисање се препоручује квалитетна крпа од микровлакана и ту крпу не би требало користити и за брисање прашине по стану

– диск не би требало брисати мокром крпом

– није препоручљиво ни исувише писати по диску јер хемикалије из маркера могу да оштете површину

– уколико на це-деу већ има прашине не би ваљало ни одмах узети крпу и пребрисати. Најпре би требало одувати прашину, јер честице могу да изгребу површину уколико се притисну крпом

– компакт дискове не би требало остављати данима ван кутије на столу поред компјутера. Тако се неприметно прљају, што такође може да их оштети.