Као цвет, али није

Уметност резбарења воћа и поврћа потиче из Азије, део је тајландске баштине, али то не смета ни тамошњим а и европским куварима да на трпезу износе права декоративна ремек-дела.

Код нас је овај начин служења воћа и поврћа још реткост, зато не чуди да су руже од лубеница и диња које су као прави цветни аранжман красиле посну трпезу на манифестацији „Слава гастро” представио Дејан Илић, мамиле пажњу присутних.

У жељи да се уверимо како настаје „паун”, „палма” и остали раскошни „букети” од јабука, лубеница, диња, ротквица, купуса или празилука посетили смо у Пожаревцу Илића, иначе доскорашњег спортисту.

– Колико ми је познато, овом врстом резбарења (carvingа) бави се још и Ужичанин Танис Имшировић – напомиње Дејан додавши да је украсе од воћа и поврћа почео да прави пре три године. – Посматрао сам како други раде. Од алата ми је био потребан нож, па сам га направио сам уз помоћ брусилице, тако да буде што сличнији оригиналном тајландском ножу који је савитљив и оштар.

И док нам на сапуну демонстрира резбарење руже, сазнајемо да се пуне две деценије професионално бавио одбојком.

– Завршио сам школу за кувара, упркос жељи родитеља да учим неку техничку школу. Путујући по свету схватио сам да сам одабрао врло тражену и цењену професију. По завршетку спортске каријере запослио сам се у оближњој Основној школи „Доситеј Обрадовић” где припремам ужину за ученике – додаје наш саговорник.

Међу кулинаре се вратио пре две године када је за отварање козметичког салона, уз помоћ супруге Јелене, иначе учитељице, припремио комплетно послужење, које није прошло незапажено. Од тада Дејана родбина и пријатељи све чешће ангажују да уместо скупих поклона помогне око припремања послужења. Уз укусне залогајчиће Илић све те свечаности и декорише аранжманима од резбареног воћа и поврћа.

– Од земље до земље се разликује техника, на томе доста раде Турци а и Тунишани. Јапанци су познати по детаљима, а мени је битно да је нашим људима допадљиво. Воћни аранжмани су врло интересантни „за видети”, али се и брзо поједу, рецимо на неким слављима и свадбама када се гости засите свакојаке хране тако да их сечено, расхлађено воће предвече освежи – каже. Од многих славља за која је припремао воћне аранжмане, Дејан издваја свадбу код Шапца за 3000 званица, када је за госте три дана аранжирао пуну хладњача воћа. И све је поједено.

– Неопходно је да воће буде свеже, а нож мали и оштар. Најлакше се украшавају јабуке, лубенице и диње, мада се као додаци служи и јагодасто воће. Тако сам једном приликом искористио ананас као дебло на које сам чачкалицама причврстио комаде различитог. Пошто је то пипав посао, у помоћ притекне и ташта Даница, а често асистирају и сестричине Таша и Маша – истиче наш саговорник.

У сваком случају, ове воћне резбарије лакше се праве од оних дрвених, али и кратко потрају – до првог залогаја.