Волети и бити вољен

Љубав је једна од оних речи у нашем језику које толико много штаозначавају да више стварају нејасноћу него што помажу да се јасно мисли. Односи се на разноразне односе између људи, али и на тривијалне ствари попут „љубави према чоколади“.

Љубав је именица, а именице су у ствари имена за оно што постоји као биће, предмет или предео. И зато када мало дете чује реч љубав, оно интуитивно закључује да је то нека ствар или предмет. А онда се може уплашити да ће тај предмет изгубити, да ће се љубав смањити, или чак умрети. Песнички говор је управо заснован на опредмећењу љубави, тако да и многи одрасли настављају да верују да је љубав неки предмет којитреба пронаћи или догађај којитреба дочекати.

Ако мало боље погледамо на шта се односи реч љубав када је у питању однос двоје људи који се воле, тада схватамо да је љубав сложенија него што се чини на први поглед. На пример, увиђамо да није реч о једном осећању, већ о два осећања. Једно осећање љубави је оно када ми некога волимо, када „дајемо“ или упућујемо љубав другоме. Друго осећање љубави је када осећамо да нас неко воли, када „примамо“ љубав од другога.

Оптимално је када је веза таква да особа у исто време осећа и да воли и да је вољена. Али постоје и ситуације у којима се појављује само једно од ових осећања. На пример, када љубав није узвраћена, особа осећа да воли, али не и да је вољена. Исто тако, особа може осетити да њу воли неко други, иако она не воли ту другу особу.

Ако осећања бити вољен и волети другог ставимо у развојну, односно хронолошку димензију, онда се морамо сложити са оним ауторима који су приметили да је људима у првој половини живота некако важније да буду вољени, а у другој половни живота им је важније да некога воле. Сасвим је разумљиво да је детету које је неспособно за самостални живот и зависно од одраслих који га воле и издржавају далеко важније да прима љубав. А када особа одрасте, када се у њеном животу појаве родитељске и друге улоге у којима она воли и брине за друге, вољење других такође испуњава емоционални живот.

Разликовање између примања и пружања љубавијесте веома корисно јер себе и друге људе можемо сагледати кроз ове две димензије. Можемо приметити да неки складно балансирају између давања и примања, али и да неки нагињу ка једној од две крајности. Интересантно јекада постоји велика разлика како неко себе види кроз ове димензије и како га други виде. Особа мисли да пружа веома много љубави, али људи око ње то не примећују. То може бити онај неспоразум када неко пружа љубав тако да други то не препознају као љубав.