Хитно није увек и важно
Добродошли у садашње време; не само да лети већ и носи са собом оне који се не држе чврсто за тле.
Није лоше знати да игранка са временом, као и сваки други стискавац, уме и те како да исцрпи. Зато је неопходно (ултимативно!) управљати временом и стресом који доноси збрка.
Сасвим сигурно и сами знате за услов свих услова, па и управљања временом: организованост простора. Лако сналажење у радном простору штеди време и енергију; када једаред поспремите (али, људски) све фајлове по ладицама и у фасциклама на рачунару, пробајте да их заиста свакодневно одржавате у том једном зацртаном уређеном поретку. Не дозволите да одајете изглед расејаног професора осим уколико то заиста и нисте.
Овим се, за почетак, стиче утисак организованости; исто као што при осмеху када нам није до њега почиње у рецепторима да се производи хормон среће, тако и у овом случају важи та повратна спрега: ваш простор систематски ће слати вашим чулима поруку о реду. На вама је само да ту једном успостављену сугестију из окружења (то што сте је сами иницирали је ваш плус) спроведете – доследно. Дакле, одлучите да уведете ред и држите се те одлуке. Почните од простора.
Следећа ставка вас неће изненадити неком посебном новошћу, али вероватно баш овде можда можете да учините највећи корак: забога, научите да кажете НЕ! Звучи познато? Наравно, али да бисте рекли НЕ, морате да, сами за себе, схватите чему рећи не. "Franklin Covey", организација која испоручује алат за пословну продуктивност и управљање, олакшава увид у ово замешатељство једноставном поделом на важно, хитно, неважно и оно што може да чека (тзв. временска таблица).
Према тој подели, постоје ствари које су и ургентне и веома важне, а тичу се конкретних рокова и ваших радних задатака и пројеката; од овога нема ништа ни хитније ни важније! Постоји и оно што је такође врло важно, али ипак може да сачека: на пример, припрема за рад, тј. прикупљање података, истраживање, успостављање или одржавање контаката, али и оно што је за посао често пресудно: грађење добрих односа и осветљавање циљева.
У току радног дана највише времена прогутају наизглед ситне ствари које захтевају моменталну реакцију, али – нису суштински важне, и тога треба бити свестан: сви ти насумични прекиди и упади у ваш радни простор, сувишни извештаји и неважни састанци и телефонски позиви, као и проблеми с којима се други људи суочавају (!), будимо реални – заиста могу и треба да сачекају.
Нипошто не бисте смели да се у току радног времена радо и често окрећете догађајима који су по природи тривијални; поштедите се слушања онога што имају да кажу тзв. гутачи времена (препознаћете их по томе што вас исцрпљују неважним и досадним разговорима).
Раздвојте време у коме уживате и опуштате се од времена у коме сте посвећени обавезама; обавестите људе да сте недоступни током ове две временске секвенце, осим ако се стварно не догоди нешто изузетно. Одлучите да се промените, и останите доследни у томе – убрзо ћете приметити да је ниво стреса опао и да на послу показујете боље резултате и већу ефикасност. И још нешто: будите искрени са самим собом да бисте што дуже остали у игри.
Суштину активног приступа времену сажео је Чарлс Бакстон, енглески пивар, филантроп и члан Парламента с краја 19. века: "Уколико вам треба времена за нешто, не чекајте да се створи, направите га"!Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


