Умро мсје Јовица Величковић

Јуче је у Београду преминуо човек који је увек први у Југославији и међу првима у свету знао ко ће бити проглашен за најбољег фудбалера године у Европи. Мсје Јовица Величковић је био тај који је из наше земље предлагао играче који су заслужили Златну лопту париског „Франс фудбала”, фудбалског издања чувеног спортског листа „Екип”, као њихов дописник до чијег су мишљења и те како држале обе редакције.

Јован Величковић је рођен 18. августа 1928. у Врању, али је проходао у Београду пошто су се његови преселили у престоницу кад је био шестомесечна беба. Цео живот је посветио фудбал у који је закорачио као играч.

У јуниорима Црвене звезде се толико истицао префињеном техником да је Љубиша Вукадиновић, синоним не само Спортске рубрике „Политике”, него и целокупног југословенског спортског новинарства, написао да „млади Величковић може да уради с лоптом све изузев да је – поједе”.
Ипак, Величковићу није било суђено да остави траг као фудбалер, али је то надокнадио као фудбалски новинар и то с каматом.

Писао је за специјализовани лист „Фудбал”, који је излазио од 1951. до 1969, и илустровани спортски недељник „Темпо”, који је од 1966. издавала „Политика”. Што је то наше издање било међу пет најбољих у Европи у своје време огромна је заслуга и Јовице Величковића, који је водио међународни фудбал.

И до последњег даха, до можда последњих десетак минута живота, како сведочи његова супруга Оља, с којом се припремао да прославе 50 година брака, био је посвећен новинарству и фудбалу.

Разорни инфаркт га је покосио за столом пуним материјала за писање. Свој последњи текст је послао у недељу и спремао је следећи.

Тако је отишао на последњи пут човек који је писао о фудбалу са свих континената изузев Аустралије. Популарисао је друге, а себе је увек склањао у страну, иако је имао чиме да се похвали и шта да каже. Рецимо, како је било на дворовима краља Хасана Другог и принца Ренијеа.

Али, имао је бескрајно време и благу реч за свакога. Био је, како се некада говорило, када се хтело да се о некоме са што мање речи каже нешто најпохвалније – фини господин.

Јовица Величковић биће испраћен на последњи пут у понедељак. Опело је у 14 ч на Новом гробљу у Београду, где ће бити и сахрана.