Србија у предворју

А сучим ћемо пред свет, ако не са својим знањем? Најновије истраживање водеће међународне саветничко-истраживачке компаније за информатичко-комуникационо тржиште „Гартнер” још једном је то посведочило.

На листи 30 најпривлачнијих одредишта за информатичка (ИТ) улагања у свету, Србије нема, али је у самом предворју! На корак да се обре у одабраном друштву.

У самом врху пожељних услова које ваља испунити јесу говорење енглеског (и осталих страних језика) уопште (и међу информатичарима), број и обученост домаћих стручњака и просечна структура образовања (нарочито у ИТ-ију).

Ту су још: подршка владе, квалитет инфраструктуре (и телекомуникационе), висина трошкова (закуп, путовања...), политичко-економска стабилност, културна компатибилност, правна сигурност и заштита података и приватности.

 „Гартнер” већ три године објављује редослед најбољих ИТ офшор дестинација, објашњава др Петар Кочовић, директор за Србију, и додаје: „Личи на набрајање туристичких окупљалишта, зар не? Али, најпре, да растумачимо два појма у оптицају – офшор (offshore) и аутсорсинг (outsourcing). Први означава да је то негде изван, чак на другом континенту. Други подразумева сарадњу, најчешће, компанија из најразвијенијих делова света (САД-а, Европске уније) с одговарајућом у мање развијеном на производњи изворног кôда за рачунарске програме, што значи да радна снага има веома добру обуку.”

Што се информатичко-комуникационих технологија тиче, то укључује програмирање, центре за обавештавање, смештај опреме итд. Представник „Гартнера” подсећа да су мерила разврстана на десет, па још десет. Укупно: стотину показатеља који се пажљиво прате, већина претходних десет година.

Поред осталих извора, процењивањем су обухваћени: база података „Фактива”, „Глобал инсајт”, магазин „Економист”, Светска банка, „Транспаренси интернешенел, УНЕСКО, ОЕЦД, ЦИА (!) и тако редом. Србија се нашла међу 22 земље које су проучене, а нису укључене!

У највеће замерке убројане су: недовољно врхунских стручњака, изостанак државне подршке, виши трошкови и политичко-економске (не)прилике.

Потреба за образованим информатичарима препозната је још осамдесетих година прошлог века, наводи Милован Матијевић, директор „Минекса”, који је прошле године окончао процењивање научно-стручних прилика у српском ИТ-ију за потребе Европске уније. Студије примењене информатике уведене су најпре на Факултету организационих наука, потом су основане катедре за рачунарство (и информатику) на Електротехничком и Математичком факултету (сва три из Београда). Убрзо су слично поступила два факултета у Новом Саду (ПМФ и Техничких наука). Не смемо да испустимо отварање Електронског факултета у Нишу.

 „Годишње у овим високошколским установама дипломира око 700 стручњака и још толико на сличним смеровима који су овладали информатичком вештином”, подсећа Милован Матијевић.

Информатичари стасавају и у неколико виших електротехничких школа (према Болоњским правилима постале су високе), а и на приватним факултетима, од којих се издваја Рачунарски у Београду. Према садашњим потребама привреде, то је сасвим довољно; понеко преостане да срећу потражи у иностранству.

„Уз одобрење Министарства за телекомуникације и информатичко друштво, Привредна комора Србије је лане први пут прикупила такве податке и доставила их компанији за коју радим”, наставља др Петар Кочовић. „А она се потом обратила и другим изворима да би веродостојно проценила прилике у нашој земљи.”

Да ли постојећа слика може да се улепша?

„Поменута грана ИТ индустрије (аутсорсинг) у нас напредује, можда је једина прошле године забележила видан раст”, наглашава Јелена Јовановић, секретар Удружења информатичке делатности ПКС. „Према подацима Народне банке Србије, у 2007. остварен је приход од 75, у 2008 од 141, у 2009. од 140 и у 2010. години, чак, 160 милиона долара! У томе је удела имало око стотину домаћих компанија, а издвојила су се два средишта – Београд и Нови Сад.”

--------------------------------------------------------

Три препреке

Према мишљењу највећих домаћих компанија за аутсорсинг, кључне препреке су: незаинтересованост државе да препозна памет као један од главних извозних производа (а људи, при томе, остају у земљи), недостатак стратегије за мала и средња предузећа према захтевима офшор пословања (пореске олакшице, јасни царински прописи, лакше покретање посла) и огромна бирократска искушења.

----------------------------------------------------------

Тридесет одабраних

У ЕМЕА подручју су: Бугарска, Чешка, Мађарска, Пољска, Румунија, Русија, Словачка, Украјина, Египат, Турска, Јужна Африка, Мароко и Маурицијус.

У Азији – Тихом океану су: Бангладеш, Кина, Индија, Индонезија, Малезија, Филипини, Шри Ланка, Тајланд и Вијетнам, а у Јужној Америци Аргентина, Бразил, Чиле, Колумбија, Костарика, Мексико, Панама и Перу.

И запазили сте, свакако, да на списку за 2011. недостају развијене земље, али ту није било никаквих промена: Шпанија, Аустралија, Канада, Ирска, Израел, Нови Зеланд и Сингапур.