Пољопривредно усмерење

Jeдне давне године, негде пред зиму, нас тројицу захвати снежна олуја. У старом аутомобилу, уморни са пута по Европи, једва смо чекали да стигнемо кући, на циљ. У олуји – залутали, никако да се снађемо. На једној раскрсници у Славонији застали, не знамо да ли кренути лево – право – десно! Срећом, наиђе један тешкаш, застаде, објасни – усмери нас. Ми даље полако, скоро милећи, срећно стигосмо.

Сетим се ове олује и оног усмерења. Кад год размишљам о пољопривреди намеће се појам – усмерење. И сазнање: кад је усмерење добро, стиже се на циљ. Чак и кроз олује и свакојаке „џомбе”, са мањим или већим застојима, спорије или брже, али – стиже се.

Пре неколико недеља већа група награђених произвођача млека и мања група стручњака млекаре Шабац посетила је (између осталог) и Швајцарску. Једна права „блиц-посета” специјализованом сајму „сточарство-техника”. На сајму – све у вези са сточарством, у ствари – млеком. Задивљује податак да се за сваког грађанина Швајцарске произведе око 470 литара млека годишње. У Србији – да ли трећина!? Само, та мала држава, по површини једва као пола Србије, нема ни 400.000 хектара ораница – Србија има око десет пута више. Око 700.000 крава даје у просеку око 5.700 литара млека годишње – у Србији ту негде око пола те количине. Давале би тамо краве још и више млека, али им Швајцарци не дају. Уместо силаже од кукуруза и концентрата, хране их скоро искључиво травом, сеном и сенажом. Млеко је тада боље, а краве здравије! Швајцарци, њих више од седам милиона, нису уопште познати као „млекопије”. Око 80 одсто свог млека претворе у сир, путер, чоколаде!

Познато je да су Швајцарци врло штедљиви. Ипак, такви какви су чак радо плаћају СВОЈЕ скупо млеко. На тај начин произвођачи млека добијају више него било ко у околини, па грађани троше то СВОЈЕ СКУПО млеко без роптања. Истовремено, држава Швајцарска не дозвољава никакав увоз јефтинијег млека. Тако око седам милиона грађана Швајцарске, који нису фармери, чувају своје одгајиваче крава, њих једва око 200.000. „Заузврат” ти исти фармери негују целу државу Швајцарску, претварају је у нешто што личи на – уређени парк, свим грађанима за уживање.

Мала и брдовита Швајцарска дошла нам је некако врло блиска у поређењу са нашом Србијом (уз наше присећање на њиховог и нашег доктора Арчибалда Рајса из Првог светског рата и његове чувене поруке „Чујте Срби, чувајте се себе”!). Преко млека пољопривреда Швајцарске остварује сваки четврти франак! А тек после богата индустрија прераде млека! Чак 40 одсто млека „одлази” преко сира до потрошача, добрим делом по целом свету! На бирању је више од 400 врста сирева, на „челу” са чувеним ементалером, за све укусе и џепове. Више од 600 „фабрика сирева”, поред 70 млекара, упошљава око 10.000 радника! Одгајивачи крава у Швајцарској се надмећу ко ће више млека да произведе баш за „сираре”.

Али, да се вратимо на почетак. Управо ових дана је врло актуелно сазнање да пољопривреда Србије добија новог министра. Иако није из струке (осим што му је родни крај познат као прави пољопривредни) очекивања су – велика. Чак и у сазнању да ће саставити у садашњој постави једва годину дана. Откуд онда било каква очекивања ка бољитку? Па, вероватно и једино могуће у погледу – усмерења (као оно у наведеној снежној олуји, показати прави – смер)! Чак и ако успе да из кесе буџета државе (из које више истиче него што утиче) одвоји за пољопривреду више него што је то било до сада неће то бити довољно за неки видљивији помак. Ипак, требало би да се у једном тренутку од једне године бар добро покуша: 1) да усмери у држави и у пољопривреди све оно што води ка правом циљу; 2) да пољопривреди врати бар део положаја и достојанства, које заслужује.

Тиме ће се у подсвести свих грађана Србије вратити сазнање да само богато село значи богату и лепу државу. А у „наставку” тога и уверење да пољопривредом могу да се баве само добро школовани фармери, а међу њима одгајивачи крава као „висока школа пољопривреде”!

универзитетски професор у пензији