Таблете у канту, грабуље у руке

Уредили сте стан по фенг-шуију, уписали јогу, пили зелени чај, јели мисо супу, кичму лечили акупунктуром, а синусе акупресуром. Остало је да још пробате – зен-баште!

Ово је нови хит међу становницима Србије који су се показали као јако пријемчиви за све изуме, филозофије, вежбе и траве које долазе са истока, углавном Кине, и које по правилу обећавају мир и срећу.

Овај пејзажни врт почео је недавно да се производи и прави и у Србији. Реч је о дрвеној кутији преко које се сипају песак, каменчићи и шкољке и уз коју увек добијате и грабуље – најважнији део баште.

Мерима Крстић је дошла на идеју да у Србији промовише и продаје овај кинески изум када је приметила да је људима око ње више него потребан издувни вентил. После истраживања на Интернету схватила је да се на другом делу света лек тражи у грабуљању по песку.

– Настале су у шестом веку у Кини, а највише су их развили Јапанци. Поента је да грабуљате по песку, усредсредите мисли на само једну ствар, концентришете се и тако дођете до мира.

Зен-башта, према речима Мериме Крстић, лечи несаницу и стрес. Што су Јапанац или Кинез у првим вековима њеног настанка били моћнији, то су оне биле веће. Њихови вртови су били огромни и стајали су испред куће, а баштице које се продају у Србији заузимају простор у који стане један лаптоп.

– Јапанци верују да сваки човек мора да буде сам 15 минута у току дана да би постигао мир.

Песак симболизује воду која, по источњачком предању, односи негативну енергију.

– Када неко грабуља по песку, спроводи исту филозофију као када ритуално испија чај – то време посвећује само себи.

Како саветује Мерима Крстић, онај ко је неиспаван, нервозан и љут, ко не може да дигне главу с посла, ни са брига, морао би да сваког дана 15 минута грабуља по песку и тако усредсреди мисли и опусти се.

Лидија Трнинић (31) ради у маркетингу и чим је дошла до зен-баште одмах ју је убацила у канцеларију. Чим дође на посао, одмах се дохвати грабуљице.

– Опушта  ме – каже Лидија Трнинић.

– Ни будизам, ни фенг-шуи, ни све те ствари које долазе са истока, нису ми стране.

Када колеге и сарадници први пут уђу у њену канцеларију, прво што запазе јесте зен-башта. Неки инстинктивно крену да грабуљају, други је питају шта је то. Њен пејзажни врт је антистрес програм и за њену радну околину. Понекад тумачи шта је чија подсвест хтела да каже пошто сви праве различите облике – неко таласе, неко брда, неко само све поравна и добро утаба.

Па шта је онда зен-башта? Инстант решење за све проблеме?

– Тачно је да неки траже експрес лонац за којекакве недаће, али ако је ова ствар у нечему лек који истог тренутка помаже, онда је то да човеку одмах измами осмех. Не знам због чега. Ваљда се пробуди дете у нама – каже Лидија Трнинић.

Зен-баште наручују и банке, осигуравајућа друштва, кафићи и спа-центри.

– Многе фирме желе башту у бојама њиховог бренда јер им то служи као поклон. Даривање оловака и роковника више није у моди јер не крију никакву филозофску поруку – додаје Мерима Крстић.

Као и у много чему другом, у Србији се претерује и са зен-баштама па купци траже да им се у врт убацују бонсаи, кактуси и играчке, а како каже Мерима Крстић, један пар је наручио зен-башту за двоје.

– Не верујем да је ико на свету осим нас правио дуплу зен-башту.

Иако би требало да се усредсреди само на грабуље, Мерима Крстић признаје да се посвећује својој зен-башти најчешће док на послу телефоном разговара са „тешким” муштеријама.

– То је већ рефлексно, чим чујем телефон, хватам се за грабуље – каже наша саговорница и додаје да зен-баште помажу муштеријама, док се зен-мајстори најчешће нервирају због њих, односно жеља купаца: „нека буде пинк, нека је ту бонсаи, нека је за двоје...”

---------------------------------------------

Шаховска табла на песку

Стандардне зен-баште су тешке три килограма. Немају рок трајања. Најчешће се грабуљицама праве таласи, али неки само тапкају и равнају песак, а други направе и нешто налик шаховској табли.