Чачанска школа фудбала у Обали Слоноваче

Чачак – Станимир Прелић (52) наручио је у Немачкој 800 лопти и паковање сатова који мере откуцаје срца, па авионом послао у Абиџан. Некадашњи спонзор Чачана, који је тим Борца први пут увео у Прву лигу (1994.), сада се вратио фудбалу али на другом континенту, почевши да улаже у Африка спортс из главног града Обале Слоноваче. 

– Сопственик тог клуба, Нарцисе Кујо Теа, препустио ми је половину власништва и сад се Африка спортс води као заједничка фирма нас двојице – каже Прелић за „Политику”.

Којим путем је Чачанин стигао на обалу Гвинејског залива?

– Пословни пријатељи понудили су ми да будем почасни конзул Обале Слоноваче за Србију и, пошто то у први мах нисам доживео као озбиљан предлог, одговорио сам да ћу прихватити уколико конзулат буде у Чачку. Изненадио сам се кад су ми после 15 дана јавили да се слажу, па сам морао да седнем у авион, одем доле и упознам људе које дотад никад нисам видео.

Прелић прича да га је у Абиџану примио Нарцисе Кујо Теа, који је шеф кабинета код председника државе, па су се убрзо дохватили фудбалских тема.

– Теа је иначе четири године старији од мене, озбиљан је човек, рекао ми је да има свој клуб и понудио да радимо заједно. Мој услов је да све буде по „пе есу” (правилу службе) и кренули смо да стварамо играче ради продаје у Европи.

Чачанин је одмах имао на уму коме да повери стручни део посла.

– Прошлог марта, после првог договора са Теом, у Абиџан сам за тренера одвео Краљевчанина Ђорђа Коковића који није филозоф већ велики радник. Са њим и Томаса Васова који је играо у оном Борцу пре двадестак година. Доле имају стан и раде, што би се рекло, као црнци.

Прелић приповеда да је за протеклу годину поред Коковића прошло чак 15.000 играча од који је селектирано само 50 за даљи рад. Већ су двојица играча Африка спортса продата у Швајцарску, један се спрема за Белгију а неколицина у Русију, где Прелић има добре пословне везе.

– Пошто је време у Абиџану релативан појам па дан - два тамо или овамо никоме ништа не значе, нормално је да су играчи каснили на тренинге. Али, кад је Коковић почео да их враћа, не дозволивши закаснелима да тренирају, сви су научили долазе раније. Неки и спавају поред стадиона, у нашем старом аутобусу, како случајно не би одоцнили на тренинг. Уместо тог који служи као спаваоница, пазарили смо нови аутобус за превоз играча.

Сувласници Африка спортса су, наставља Чачанин, купили и 16 хектара земље у Абиџану, где ће саградити нове терене.

– Намера нам је да створимо врхунске услове играчима и појачамо индивидуални рад. И сада једини у Обали Слоноваче имамо прави рад у клубу и негујемо европски начин игре. Ово није клуб за једну сезону па смо увели сертификате без грешке, у које се уносе тачни подаци о старости играча и њиховом кретању кроз каријеру.

Већ после пола године Коковић се обрео на раменима фудбалера јер је Африка спортс освојила национални куп Обале Слоноваче, па сада игра у Купу победника купова Африке. Популарни назив за клуб је „орлови” и тренутно су осми у шампионату државе, где се надмеће 14 клубова.

Обала Слоноваче има 21 милион становника од којих чак 5 милиона живи у Абиџану, и водећи је извозник какаоа у свету.

Шта је било са конзулатом?

– Од Обале Слоноваче добио сам све папире и предао у наше Министарство иностраних послова. Потребно је, иначе, да седам наших министарстава да одобрење и поступак је, мислим, при завршетку. И Србији је у интересу да се развија бизнис, јер у пословима са том државом може да се прави озбиљан новац – рекао нам је Прелић.

Г. Оташевић