Аутомобилска елита у Београду

Београд је, поред Женеве, до пре неколико година, био једини град у Европи у коме се салон аутомобила одржавао сваке године са комплетним програмом. А како и не би, јер је почео још давне 1938. године, на иницијативу људи из „Дајмлер Бенца”, а по одобрењу Међународног друштва конструктора.

Част, да постане организатор, једног од тада девет званично регистрованих салона аутомобила у Европи, Београдском сајму је додељена сагласношћу Сталног међународног бироа произвођача моторних возила.

Тако је Београд постао једна од метропола светске аутомобилске индустрије, поготову за Југославију и овај део света. Река Сава је тихи сведок свега што се догађало у ауто-индустрији, за све ово време, јер је, за више од 60 година постојања, сајам неодвојив део њених обала.

Интересовање излагача било је толико да су и поред повећаног броја павиљона сви штандови и простори још током изградње били издати. Тадашња управа морала је да одбије 147 излагача, за које није било простора. Изградњом сајмишта на левој обали Саве (старог сајмишта) Београд је добио светски важну приредбу која се одржала до данас.

Већ на првом међународном салону, одржаном од 5. до 15. марта 1938. године, представила се елита, тадашње светске индустрије аутомобила. Многа од тих имена и данас представљају водеће произвођаче и носиоце техничко-технолошког напретка ове моћне индустријске гране.

Више од 40.000 посетилаца дивило се тадашњем врху ауто-индустрије. Групацији „Ауто-унион” тада су припадали „Ауди”, „ДКВ”, „Хорх” „Вендерер” из Немачке. Из Аустрије су дошли „Штајер” и „Адлер” а из Чехословачке „Шкода”„Јава” и „Аеро” који више не постоји а производио је аутомобиле са двотактним моторима. Најзапаженији излагачи су били: „Опел”, БМВ, „Форд”, „Фијат”, „Доџ”, „Шевролет”, „Бјуик” и „Мерцедес Бенц”. Поред лимузина важно место у првој сајамској поставци заузимала су привредна возила. У Београд су дошли „Мерцедес”, „Бусинген АГ”, „Вумаг” и „Круп”.
До Другог светског рата, када је дошло до прекида одржавања и свих сличних манифестација широм Европе па и света, одржана су још два салона, 1939. и 1940. године кад је већ у неким деловима Европе почео рат.

После прекида одржавања Салона аутомобила у ратним годинама настављено је 1957. године, када се ова приредба одржава у склопу Међународног сајма технике. Такве изложбе одржане су 1957, 1959. и 1961. године. Одржавање Међународног салона аутомобила, као самосталне сајамске приредбе настављено је 1965. године. Уз сагласност Сталног међународног бироа произвођача моторних возила, који, данашњи салон у Београду води у свом календару као једну од званичних манифестација ове врсте са најдужом традицијом у свету.

Први, самостални, послератни, Међународни салон, одржан је 1965. године на, осам година раније, изграђеном новом простору, Београдског сајма, на десној обали Саве. Оригиналност архитектонског решења уз склад облика и изложбеног простора, новоизграђеног Београдског сајма допринели су импозантности излагања на овој угледној светској манифестацији аутомобилске индустрије. Све остало је, заправо, наша ауто-историја али Европе и света.

„Политикин” ауто-додатак за први сајам

„Политика”, сведок времена је још тада направила први ауто-додатак. Свакога дана, за све време одржавања сајма, на четири стране, описивана су сајамска догађања. За све које нису могли да стигну из унутрашњости и виде овај крем ауто-индустрије света.