Шминкање или фарбање

Колико пута сте чули фразу о преговорима „Београда и Приштине”? Да ли вам је ту нешто засметало? Ако није, покушајте с проширеном варијантом: „Србија је спремно дочекала преговоре Београда и Приштине”. Е, ту се већ буни елементарна логика и нужно поставља питање: откуд сад трећи актер? У почетку је можда ова игра с називима и била оправдана, али даљим инсистирањем на таквој формулацији улазимо у опасне воде. И, долазимо до првог правила у вези са „шминкањем” помоћу фраза: исправна корективна шминка мора бити временски ограничена.

Правила и мане улепшавања истине нарочито се уочавају у областима у којима се барата егзактним подацима. Конкретно, погледајмо како смо представили овогодишњи буџет Србије. У пракси, основна подела буџета је на: развојне и социјалне. У првом случају, сав новац бацате у игру звану даљи развој по сваку цену. У другом, сав новац који сте тешком муком нагребали по лонцу званом државни буџет, намењујете социјалним корисницима, како би преживели. Али, ми смо, бар према ономе како је речено, успели да направимо буџет који је у исто време и развојни и социјални! Зато се већ сада, а тек смо ушли у трећи месец, синдикатима обећава да ће повећања плата добити ускоро, чим дође до ребаланса постојећег буџета. Правило број два: после дугог стајања, шминка нагло отпада.

Правило три: под корективним шминкањем подразумевају се и неки процеси. Погледајмо, на пример, чему се све прибегава кад су у питању радикална поскупљења основних животних намирница. Прво се држава огласи оштрим упозорењем да неће дозволити тако високе цене и да ће интервенисати робом из резерви, На крају, роба из резерви добије цене које су само за неколико процената ниже од оних којима су, обично монополисти, заплашили народ.

Да се, одмах, разумемо. Не постоји на свету влада (савезна или на локалу), не постоји менаџмент компаније, а да повремено не примењује корективно шминкање – да прикрије ситне недостатке или да подвуче и појача своје парцијалне успехе. Проблем настаје када се то претвори у трајно фарбање истине. Тада то што се крије од других постаје нерешиво за оне који тај проблем морају да решавају. Подсетимо се само неких афера које су у последњих неколико година потресле свет бизниса. Велике светске корпорације, од енергетике до прехране, прикривале су истину о свом лошем пословању, све док се нису распале као мехур од сапунице. У томе су им помагале реномиране ревизорске куће. Како су то сви они, напречац, постали преваранти? Или неспособни бизнисмени? А до тада су водили изузетно успешне корпорације? Да ли је одговор у претераном шминкању истине? И у томе да су нереално веровали да ће се извући, па куповали време, уз покриће ревизорских кућа?

Нова (реконструисана) влада Србије има нову шансу. Чекају је стари проблеми, а на њој је да одлучи хоће ли користити и старе методе? Или ће се окренути новом начину рада? Нова шминкања истине, попут најаве одлагања отплате дугова грађана, тешко су подношљива. И грађанима којима су намењена, и влади која не може побећи од обавезе проналажења брзих и ефикасних решења.