Истина или претеривање

Приватност појединца, заштита података, поверљиви досијеи у архивама државних установа и приватних предузећа појмови су које је лако изрећи и позвати се на њих наводећи низ случајева када су неке информације злоупотребљене, а грађанима нанета штета.

Нажалост, ретко ћемо чути да постојање истих података, њихова повезаност итд. многима од нас доноси корист. Да ли је корист од тога мања или већа од штета о којима се са тако пуно енергије пише?

Не треба бити економски стручњак да бисмо претпоставили колико уштеда у раду разних установа, а и прихода предузећима доносе разне базе података; колико се скраћује време чекања за решавање појединих захтева, колико се лакше стиже до власничких листова; колико се, захваљујући Интернету, роба брже продаје...

Да ли, на пример, можете претпоставити колико времена је потребно да бисте у Србији купили боцу вина из Аргентине? Данас за само неколико десетина минута или за сат-два можете наручити, платити картицом, добити потврду банке о успешно обављеној трансакцији. Преостаје само да у наредних неколико дана вино стигне у Србију по смешно ниској цени. Међутим, на тој путањи постоје многе тачке које су повезане с давањем личних података банци, интернет провајдеру, продавцу робе, МУП-у и ко зна још коме. Да ли се одрећи вина или давања података? Велики број грађана Србије вероватно би се одрекао аргентинског вина јер су и наша одлична, али није тако у многим другим ситуацијама.

Рецимо, узимање кредита код банака, било у виду новчаних готовинских кредита, било у виду кредитних платних картица. Колико корисника банкарских кредита је дало своје податке: матични број, адресу, просечна месечна примања, место становања, број чланова породице. Да ли је неко тужио пословне банке због прикупљања оволике количине информација и угрожавања приватности? Број издатих платних картица мери се милионима чак и у сиромашним и релативно малим земљама као што је Србија, а број радника пословних банака који могу да располажу овим подацима све је већи и већи.

Недавно је на једној интернет страници објављен снимак камере МУП-а за видео надзор саобраћаја на аутопуту који приказује сцене са паркинга поред београдске ,,Арене”. Да су на том снимку којим случајем били неки од оних који позајмљују аутомобиле широм Београда, технологија даљинског осматрања града била би слављена. Овако су сниматељи забележени као ,,воајери”, а снимак је послужио као аргумент више за смањење употребе видео-надзора.

Темом приватности бавили су се и многи уметници, сетимо се само ,,Балканског шпијуна”, ,,Професионалца”, филма ,,Прислушкивање”, којима смо се или слатко смејали или због њих туговали.

Све ово, као и многе друге чињенице наводе нас на закључак да се технологије временом мењају, али увек је било и биће интересовања за дешавања у комшијском дворишту.

Сведоци смо и игара речи коришћених у маркетиншким кампањама, напомена написаних ситним словима по угловима огласа, скривених трошкова кредитирања, дугачких ситно куцаних неразумљивих уговора које потписујемо у банкама, брзог потврђивања да смо упознати са одредбама лиценцних уговора за софтвере које инсталирамо на нашим рачунарима. Таквих и сличних замки било је одувек, и само они који су имали довољно информација и знања успевали су да их избегну.

Исто тако знамо да су се појединци увек скривали у маси и бежали од креирања препознатљивог идентитета како би избегли личну одговорност.

Зато гласам за популаризацију и ширење коришћења знања и информација.

За оне који су забринути да ли неко неовлашћено снима наше разговоре, наше кретање, наше поруке, не морају да брину. То се ради у целом свету, код нас постоје инсталирана решења која су пренета из других држава. Али да ли неко зна за било које откриће које нема своју двоструку намену? Да ли знате неко комерцијално врхунско решење које није последица развоја војне индустрије и комерцијализације решења замењеног у војној индустрији неким новим, бољим решењем?

Зато олакшајмо себи свакодневни живот, као и животе пријатеља, комшија и рођака, разлога за бригу и без тога има довољно.

Дипл. инж. електротехнике