Овде нико није надлежан за себе

Заиста не волим да поново пишем о фудбалу, као да ме се то нешто тиче. Али, ипак: тиче ме се, то лудило уз помоћдржаве се наставља, без обзира наопште мишљење о том „бизнису”. Не могу да верујем да нико не реагује на оно што је пре неки дан објављено: држава помаже фудбалски савез са 40.000.000. динара. На истом месту се хвали председник савеза за ноголоптање како никад нису боље стајали, имају приход од 2.500.000 евра, буџет им је 17-18 милиона евра. Баш тако каже, ту је негде, милион горе-доле, дођешми–дођем ти. Отварају центар у Пазови све са базеном. Госпођа министарка ипак прилаже на ту беду још наших 40.000.000 динара, да им се нађе.

Сваки корисник сиротињских кухиња у Србији могао би од тог министаркиног бакшиша да се храни најмање 20 дана.

Али није то главна ствар. Председник лопташког савеза се плаши да ће нас искључити из европских такмичења, нисмо ни свесни те опасности, каже. Стварно, велика опасност по државу, друштво, ред и поредак, по наше животе уопште. Каже да они не могу да реше проблем хулигана већ тражи да то реши држава. Каже (небеса!) да не смемо да забијамо главу у песак! Испашће да смо сви ми криви, једино они су жртве. Нисмо добро васпитали децу, нека врста психоанализе можда треба да се примени, те хулигане није волела мама кад су били бебе.

Али, ко је створио тај проблем? Наравно клубови. Ко треба да га решава? „Надлежни органи”.

Уопште, јежим се од те синтагме. Кога год ухвате са прстима у меду он призива надлежне органе, јер тај није надлежан да се изјашњава. И лепо се види олакшање, скоро перверзно сладострашће док то изговарају, знајући да од тога нема ништа. Када би сви надлежни органи Европе радили овде не би стигли да заврше све оно што им домаћа невинашца тако љупко препуштају. Ако у Србији хоћете да нешто забашурите, препустите ствар надлежним органима. Овде нико није надлежан за себе.

И опет вам кажем, почнимо од некуд: забраните тај циркус који се зове професионални фудбал.