Од Чернобила до Фукушиме

Јапанска нуклеарна електрана Фукушима 1 грађена је седамдесетих година, али пројектована је тако да може да издржи земљотрес попут овог који се догодио у њеној близини. Оно што пројектанти очигледно нису предвидели то је поплавни талас висок десет метара који је и изазвао ову кризу у нуклеарки. После потреса дошло је до прекида напајања Фукушиме струјом, а да би пумпе које обезбеђују проток воде за хлађење реактора могле и даље да раде укључени су дизел генератори. Meђутим, непосредно после тога наступа цунами и потапа и гаси дизел генераторе. Без напајања струјом и без дизел генератора, у Фукушими 1 је укључен преостали предвиђени извор напајања, електрични акумулатори, али они су могли само извесно време да обезбеде рад пумпи. Тако је електрана остала без струје, пумпе више нису биле у погону и почео је процес прегревања нуклеарног горива.

Неочекивани додатни поремећај из природе, у виду цунамија је, дакле, поука за све нуклеарне електране на обалама океана. И верујем да ће све и преиспитати тај сигурносни аспект свог рада. Као и све друге ситуације које могу настати не само због катастрофалног земљотреса него и због низа других непредвиђених догађаја. Такав непредвиђени догађај је довео до хаварије у САД на Острву Три Миље (1979), када се један вентил није затворио а требало је да се затвори и тако је дошло до цурења воде у заштитну реакторску зграду. Оператери то нису могли да уоче, затим нису могли да открију шта је узрок цурења, предузели су неке погрешне кораке и део радиоактивног језгра се истопио. Али испуштање радиоактивног материјала је било минимално.

За разлику од Чернобила (1986) када је дошло до велике хаварије, због које су сигурносни системи у свим електранама такође додатно преиспитивани и побољшавани.

Сад ће се после Фукушиме догодити нешто слично, мада треба имати у виду то да ова јапанска централа спада у такозвану другу генерацију, док се сада граде електране ,,треће“ или ,,треће плус“, па и ,,треће плус плус“ генерације, које узимају у обзир и тај најнеповољнији сценарио – да се истопи нуклеарно језгро. Наиме, ове електране имају испод реакторског суда специјално корито које може да послужи као ,,хватач језгра“. Наравно, ако би се језгро истопило, што је најгори могући сценарио.

После удеса Фукушиме, антинуклеарно расположење, које и иначе у свету постоји, само ће се појачати. Активисти ових организација ће јапански удес искористити за додатну пропаганду, а и у најширој јавности ово што се догађа појачаће уверење да је употреба нуклеарних електрана опасна и штетна.

С друге стране, треба имати у виду и то да многе развијене економије не могу без нуклеарних електрана. У Француској се 80 одсто електричне енергије производи из ових извора. Французи су и значајни извозници струје, а реч је о стабилном извору који је и у Јапану, из досадашњих 56 реактора, обезбеђивао 30 одсто електричне енергије. Снага тих 56 јапанских реактора је 48.000 мегавата, скоро седам пута већа од укупне снаге електроенергетског система Србије. Такође, САД имају 104 нуклеарке. После инцидента на Острву Три Миље Американци су престали да граде нове нуклеарке али су постојеће дограђивали. У Кини је у изградњи више од 25 нових нуклеарки, тако да је тешко замислити да ће се свет одрећи ових електрана.

Па и то што су у Немачкој ових дана зауставили рад старих нуклеарки то је више политичка одлука, да би се показало да се поступа превентивно. Што се наше одлуке о мораторијуму на изградњу нуклеарних електрана тиче, свакако да ово није тренутак за њено преиспитивање. Верујем и да ће се после хаварије у Јапану посебно преиспитивати сигурност нуклеарки на морским обалама. На пример, у Калифорнији, која је почетком прошлог века доживела велики земљотрес, постоје две нуклеарне електране.

Концепт сигурности ће се свуда преиспитивати. Али неке радикалне промене у односу на овај извор енергије тешко је очекивати, поготово што се последњих година интензивно ради на смањењу емисија угљен-диоксида, као гаса који изазива ефекат стаклене баште и глобално загревање, а термоелектране су важан узрок томе.

То шта ће се дешавати с нуклеарним електранама у свету зависи и од укупних последица нуклеарне хаварије у Јапану, мада је овде реч како о еколошком, тако и о економском питању.

*Професор Машинског факултета БУ, Катедра за термоенергетику, Одељење за генераторе паре и нуклеарне реакторе