Не желимо да живимо амерички сан

Један од најпознатијих немачких бендова „Гуано ејпс” наступиће 10. априла у Београдској арени. Рок састав, познат по експлозивним свиркама, публика у Београду биће у прилици да чује први пут. Четворочлану групу предводи харизматична певачица Сандра Насић, коју најчешће описују као аутентичну европску рок диву.

Иако је рођена у Немачкој, Сандра Насић је хрватског порекла. У интервјуу за „Политику” признаје да зна тек понеку хрватску реч, али и да не заборавља своје корене:

– Одлазила сам тамо често и многи рођаци ми живе у Хрватској. Оно што ми се највише свиђа у Хрватској јесте море, сунце, дивни предели, а нарочито менталитет људи.Мислим да је и у Србији слично. Али, сада ћу бити у прилици да ближе упознам све. Зато сам и веома узбуђена што долазим са бендом. Свима који дођу на концерт, обећавам много енергије и пуно добре музике. Надам се да ћу видети много људи који ће уживати у нашем концерту.

Већ са деби албумом „Proud Like a God” из 1997. састав „Гуано ејпс” достигао је златне и платинасте тираже у већини европских земаља. Настићева се присећа како их је такав успех изненадио:

– Када смо почињали, ја сам завршавала школу,имала сам само 18 година. Нисам се ни окренула, а већ смо постали успешан бенд. И данас не могу да верујем, јер не дешава се тако често да један европски бенд постане популаран на целом континенту.

„Гуано ејпс” нису само освојили Европу. Успели су да покоре и америчко тржиште, које је, углавном, затворено за музику која долази са Старог континента.

– Били смо свесни тога да Америка није баш „широке руке” за инострану музику, али пружила нам се шанса да одемо тамо и решили смо да пробамо. И одлично су нас прихватили, албум је добро прошао, концерти су били добро посећени, а онда су нам понудили да останемо у Америци минимум годину дана. Не, хвала, рекли смо,јер, одувек је наша база била Европа. Просто, нисмо желели да живимо амерички сан.Отворили смо врата америчког сна, али нисмо прошли кроз та фамозна врата.

После деценије постојања бенд на врхунцу популарности, 2005. године одлучује да се повуче са сцене. Сандра каже да је била ужасно уморна, јер је малтене право из гимназијске клупе „скочила” на европске позорнице.

– Осећала сам се заробљеном у једном кругу и изашла сам из групе. За мене је било важно да се мало вратим у нормалу, и да се окушам и у неким другим стварима. Свако од нас је у међувремену доживео нова искуства и то је било добро за нашу музику. Сада смо свежи, пуни нових идеја и поново нам је забавно када смо заједно.

Ових дана групу очекује излазак новог, четвртог студијског албума „Бел Ер”. Према Сандриним речима, нова музика „Гуано ејпса” више није тако агресивна.

– Мислим да смо сада пронашли прави спој – дивне, мало „меканије” песме али уз препознатљиву енергију „Гуано ејпса”. А и ја сам постала мало женственија!

Њихова обрада чувеног хита „Big in Japan” још једног немачког бенда „Алфавил” пре две године била је званична химна Велике награде Јапана. Осим што се њихов звук допао челницима Формуле 1, музика „Гуано ејпса” често се повезује са екстремним спортовима и сноубордингом. Сандра то овако тумачи:

– Мислим да је то због снаге нашег звука који некако савршено иде уз екстремне спортове. Јер, наша музика пуца од енергије, а то је у спорту неопходност!

Ј. Копривица