Муке с радиоактивним отпадом

Србија ће морати да гради нуклеарку, и то је неминовно. Али, више је разлога због којих то не би требало да се деси у наредне две деценије. Прво, зато што изградња једне кошта од пет до десет милијарди долара. Друго, планирање и градња трају, најмање, од пет до десет година. Треће, сахранили смо нашу нуклеарну струку, катедра на Електротехничком факултету је угашена, а нуклеарни инжењери су отишли у иностранство. С обзиром на стање домаће економије и број становника, нама нуклеарна електрана, за сада, није потребна”, сматра проф. др Иван Драганић, који је 1952. године докторирао на првом и тада једином нуклеарном реактору у Европи у француском центру „Шатијон” (Париз).

Ако је век за нама обележио нашу цивилизацију рађањем и ширењем нуклеарне енергије, 21. столеће биће обележено проблемом нуклеарног отпада, указује он.

– Суштина је у томе да су нуклеарке неизбежне, али треба имати поуздано место за одлагање отпада, јер га сада сви држе у нуклеарним центрима и у околини самих електрана. А све оне широм света (442 реактора) и нуклеарни експериментални реактор у „Винчи” праве отпад који је веома радиоактиван. Иако с годинама ниво радиоактивности опада, тај процес траје миленијумима и само одлагање не би смело да буде решење за генерацију или две, већ и за наше потомке који ће се родити за неколико хиљада година – објашњава професор Иван Драганић.

Американци су први, по налогу Конгреса, почели да траже геолошки стабилно место где би га трајно сместили.

– Десет година је трајала потрага и одабрана је Јукатан планина, коју сматрају стабилном геолошком формацијом. Одлучено је да се ту ископа 2.000 метара дубок тунел, с бункером на дну. И таман када су сви мислили да је готово, испоставило се да подводне воде које туда пролазе излазе на површину 2.000 километара даље – наглашава наш истакнути научник.

Тај неуспешан покушај знак је да наша цивилизација зна да ће морати да преради нуклеарни отпад, сакупи га на једном месту и смести на сигурно, али да том послу још нисмо приступили. Отпад ће једног дана, сматра др Иван Драганић, морати да се укопа негде под земљом у неки добро обезбеђен бункер.

– Одлагање отпада састоји се од нимало јефтиног и нимало једноставног поступка издвајања радиоактивног материјала из компоненти које се налазе у реактору. Истрошено уранијумско гориво се, иначе, замењује новим. Од стотине тона остатака извучених из реактора, отпада неће бити више од једне до једне и по тоне. То је веома сложено питање, али нас чека. Довољно је подсетити да САД имају 103 нуклеарне електране, а да ниједна није млађа од 30 година. У међувремену их поправљају и дотерују, али ће кад-тад морати да буду затворене и тада ће се суочити са озбиљним изазовом одлагања отпада – закључује наш саговорник.

Стефан Деспотовић