Синдром Фукушима и Италијани

Иако је недостатак енергетских капацитета један од дугогодишњих проблема са којима се суочава Италија, будући да чак 86 одсто енергије коју Италија троши потиче из иностранства (просек у земљама ЕУ износи 53 одсто), Италијани су још 1987,на референдуму одржаном годину дана после чернобиљске нуклеарне катастрофе, великом већином одбацили увођење нуклеарне енергије. Међутим, последњих година, услед поскупљења нафте и плина на светском тржишту, влада је поново актуелизовала ову проблематику.

Као што се могло очекивати, дебата о увођењу нуклеарне енергије, с циљем да се смањи зависност од увоза енергије из других држава, задобила је јарке полемичне тонове. Загревању атмосфере посебно је допринела листа (мада никада званично објављена) са местима где ће се градити нуклеарне централе у Италији. Наиме, извесно време у циркулацији су десет потенцијално подобних локација за конструкцију нуклеарки распоређених у бројним регијама од севера до југа Италије, укључујући и острва, Сардинију и Сицилију, а које би биле у стању да покрију 25 одсто енергетских потреба земље.

Имајући у виду и чињеницу да је Италија једно од најтруснијих подручја Европе, најновији догађаји у јапанској нуклеарки Фукушима несумњиво су допринели привременом скидању са дневног реда ове ужарене теме. Мада је италијанска влада прошлог новембра почела да предузима конкретне кораке који воде у правцу увођења нуклеарне енергије у Италији и именовала одбор који је добио задатак да размотри то питање, ових дана, међутим, суочена са нуклеарним алармом који стиже из Јапана, као и најновијим испитивањем јавног мњења које потврђује да се број Италијана који је противе изградњи нуклеарних централа повећао за 17 одсто (укупно 68 одсто грађана), влада је по хитном поступку донела декрет (одлуку са вредношћу закона) којим се успоставља једногодишњи мораторијум на планове о увођењу нуклеарне енергије. Наведеном одлуком одлажу се сви поступци у вези са локализацијом и реализацијом нуклеарних централа и постројења на италијанској територији.

Одмах након увођења једногодишње суспензије чула су се мишљења да је овај потез владе политички мотивисан. Како се у јуну одржава референдум на коме ће се грађани, између осталог, изјашњавати и о питању укидања изградње атомских централа, влада изгледа жели да избегне радикализацију овог питања, првенствено зато што од исхода референдума зависи будућност нуклеарки у Италији.

Већина опозиционих странака сматра да наведена одлука представља превару на штету Италијана. И еколошка удружења се слажу да се ради о забашуривању и објашњавају да влада само хоће да избегне да Италијани гласају. Представници Гринписа кажу да се овде ради само о смоквином листу којим власт покушава да замути воде да би грађани помислилида за референдум нема потребе. „Зелени” су убеђени да је мораторијум само шминка да би се бојкотовао референдум и онемогућило грађанима да се демократски изразе поводом изградње нуклеарних централа.

Италијански екологисти су представили и досије о могућим штетним последицама по здравље људи који живе у окружењу електрана, чак и у недостатку нуклеарних инцидената. У документу се цитирају бројне студије и збирке статистичких података сачињене у Немачкој, Шпанији и Великој Британији, које констатују да се ризик од добијања рака повећава за оне који живе у близини атомских централа и у присуству тзв. малих доза радијације које оне испуштају током нормалног функционисања.

Након хаварије у јапанској нуклеарној електрани постоје реална очекивања да ће се грађани, и на овом, другом по реду, референдуму, понесени, можда, више таласом страха и емотивности него рационалним размишљањем, поново изјаснити против конструкције нуклеарки. Непознаница, ипак, остаје достизање кворума. Датум одржавања (12.и 13.јун), који је, уз негодовање предлагача референдума, одредила влада, уноси извесну дозу несигурности, с обзиром на тода многи Италијани већ почетком јуна викенде радије проводе на мору него код куће.

У Италији се (док ово пишемо) очекује пролазак радиоактивног облака. Из министарстава за здравље и амбијент уверавају да је све под контролом: према последњим мерењима није утврђено присуство радиоактивности у атмосфери. Наравно, земља Излазећег сунца је далеко и радиоактивни облак је на свом дугом путу до Европе изгубио део свог опасног терета. Ипак, претпостављена отровна претња створила је велику пометњу међу грађанима. И поред умирујућих речи министра здравља, којима он искључује било који ризик, народ почиње да се ирационално понаша: ресторани јапанске хране, драги Италијанима, нарочито због сушија (специјалитет од свеже рибе и пиринча), опустели су, а апотеке региструју повећану потражњу за пилулама калијум јодидакоје су у стању да спрече апсорпцију радиоактивног јода.

*Новинарка, сарадник ,,Политике” из Италије