Хитних 110 милиона за факс-ролне

Ове године Управа саобраћајне полиције планира да потроши 128,5 милиона динара за административни материјал. Ништа у овом податку не би било чудно да се у Плану извршења буџета саобраћајне полиције, објављеном на сајту МУП-а Србије, не наводи да је потребно свега 18,5 милиона за канцеларијски материјал, али да је за „хитну и непредвиђену набавку административног материјала” потребно додатних 110 милиона динара.

Илустрације ради, по истом плану о извршењу буџета за све управе и полицијске станице на територији целе државе, као и за кабинет министра и дирекцију Полиције, одвојено је за административни материјал нешто више од 192 милиона, од којих је за „хитне и непредвиђене набавке” одвојено 10 милиона динара. По простој рачуници, само једна управа – Управа саобраћајне полиције – планира да потроши за „хитан материјал” више од 50 одсто оног што се намени за око 250 полицијских управа, станица и испостава, колико их има у Србији.

На наше питање МУП-у шта то Управа саобраћајне полиције води под ставком „административни материјал”, одговорено нам је да се под тим подразумева „одевна обућа, тонери, фотокопир папир и остали канцеларијски материјал”.

Није јасно зашто је Управа саобраћајне полиције одлучила да тражи 110 милиона динара за „хитну и непредвиђену набавку административног материјала”. У МУП-у нам је незванично речено да се План извршења буџета прави на основу „прошлогодишњих бројки”, односно на основу оног што је претходних година потрошено. С друге стране, у званичном одговору који нам је достављен из МУП-а, пише да „Управа саобраћајне полиције прошле године није имала хитне и непредвиђене набавке”.

У Управи за јавне набавке нам је незванично речено да је ставка о набавкама хитног материјала за саобраћајну полицију „доста чудна”, као и да ће се потрудити да у најкраћем могућем року сазнају све о овој, како наглашавају, „необичној јавној набавци”.

Немања Ненадић, програмски директор „Транспарентности Србија”, каже за наш лист да би требало да се види на који начин се планира набавка „хитног материјала” од 110 милиона динара.

– Они нису прецизирали на који начин планирају ту хитну набавку, али сам начин указује на то да би набавка могла да се обави такозваном директном нагодбом која, као што је познато, отвара могућност за корупцију – каже Ненадић.

Директне погодбе су иначе прописане Законом о јавним набавкама који их третира као легитимне, али под условом да постоје „ванредне околности” због којих није могуће спровести јавни конкурс. Наручилац посла, у овом случају саобраћајна полиција, дужан је да о уласку у процедуру без претходног објављивања обавести Управу за јавне набавке Републике Србије, као и да образложи хитност поступка.

Иако је директна погодба законски могућа, у јавности је већ било речи о томе како су те процедуре нетранспарентне и подложне корупцији. Загорка Доловац, републички јавни тужилац, недавно је изнела податак да је Србија због злоупотреба у поступцима јавних набавки у државним предузећима и институцијама изгубила 603 милиона евра.

Најпознатији пример директне набавке је куповина шведских локомотива за „Железнице Србије” коју је тадашњи директор Миланко Шаранчић назвао „послом века”. Касније се испоставило да је држава на овом послу закинута за више од милион евра. Проблем код директних погодби у јавним набавкама је што се не зна ко ће одредити цену, да ли ће цена бити већа од реалне, а није познато ни да ли предузеће које ће добити посао има икакве везе с наручиоцем посла.