Дрвени адвокати хулигана

Да ли је расизам кад неко из гледалишта нуди фудбалеру тамније коже банану? Сврха овог текста није да одговори на то питање, јер је он, ваљда, свакоме јасан, него да укаже на то како се нешто што је очигледно врло лако уз помоћ стручњака из темеља изокрене.

Елем, у Петрограду, на утакмици с прваком Зенитом, на мети је био Бразилац Роберто Карлос, славни фудбалер, сада капитен Анжија из Махачкале, главног града Дагестана, републике у опасном крају Русије. Толико опасном да је сам Роберто Карлос признао да Анжи у свом граду само игра утакмице, а да играчи живе и тренирају у Москви. Штавише, обелоданио је шпанској „Марки”, чувају га тројица телохранитеља и то – наоружана.

И та његова изјава је искоришћена на сајтовима да се каже оно што се не би рекло под пуним именом и презименом, али под псеудонимом може. А то је да се паре које стижу из Кремља троше непроизводно, на довођење скупих играча на заласку каријере.

Разуме се, о тој теми може и треба да се расправља, али је у случају Роберта Карлоса (15 милиона долара за годину и по) и догађаја на стадиону који се зове Петровски у част оснивача града на Неви, употребљена да се побркају лончићи или, модерније речено, да се замене тезе.

Пошто је захваљујући професионализму фоторепортера слика отишла у свет уследио је читав низ покушаја да се црно прикаже као бело. Случај је поучан, јер се исто ради и код нас.

Елем, Зенит је саопштио да је открио виновника, али га није представио као свог навијача, него као – провокатора. Вође навијачких група су то што се догодило на стадиону Зенита оценили као „глупу и неуспелу шалу”. Дисциплинска комисија Фудбалског савеза Русије још није покренула поступак. Њен председник Владимир Катков је применио рецепт за којим се и код нас често потеже: треба ли 20.000 људи да испашта због једног човека?

Етички комитет националног савеза је решио да ни прстом не мрдне. Његов председник Алу Алханов је проценио да то – није њихов посао, него Дисциплинске комисије.

Исто је било и прошле године када су навијачи московске Локомотиве исписали захвалност енглеском Вест Бромвичу што је купио Питера Одемвингија, рођеног у Совјетском Савезу од оца Нигеријца. На том транспаренту је била нацртана – банана. А пошто није било казне за цртеж... Иначе, за расизам Уефина казна износи 20.000 евра.

Зенит је опрао руке тиме што је, по речима руководиоца своје прес-службе Јевгенија Гусева, предао све неопходне информације тужилаштву. Тако је и код нас. Врућ кромпир се пребаци у руке држави, а потом се, шта год да уради, она подвргне критици.

Иначе, навијачи Зенита су се истицали и раније. Пре две и по године на утакмици против московског Динама су поручили супарничком табору: „Цркао је ваш Јашин, цркнуће и Динамо!”. А „ваш Јашин” је чувени голман, најсјајније знамење совјетског и руског спорта, човек без мрље у животу! И тада је откривен аутор и – ником ништа.

Удружени навијачи имају већ разрађену тактику – уместо да се бране они крену у противнапад. Тако су „зенитовци” на свом сајту саопштили да „с неверицом прате лов на вештице” који се води против њих и надају се да ће „господа поротници” да се позабаве правим проблемима као што су „лажиране утакмице, „колхозна поља” на којима се игра и циркусијада с померањем утакмица”. Они закључују да „наши стадиони нису празни због банана, поморанџи или упаљене бакље, него због горенаведених ствари”.

Зенитови навијачи имају своје дрвене адвокате. Тако је сексолог Лав Шчеглов свима „отворио очи” рекавши агенцији „Росбалт” следеће:

– Фудбалеру су понудили само банану, нису му показали руку пресавијену у лакту, средњи прст или шипак, што би могло да се протумачи као симбол фалуса. За политичку или расистичку конотацију пружања банане никада нисам чуо. То је пре пријатељски гест навијача.

С таквим мишљењем је сагласна и професор психологије на Петроградском универзитету Људмила Почебут, која је истој агенцији рекла:

– Сви ми једемо банане, тако да нема ничег расистичког у поступку навијача. Није било никаквог поклича: „Удри црне!” Нико се није спремао да линчује тог играча.

Не заостају ни фудбалски функционери. У транспаренту с нацртаном бананом Катков је, како преноси „Совјетски спорт”, видео „подсмешљив и ироничан карактер”, јер „треба да се имају у виду менталитет и сленг”, али за ситуацију у Петрограду каже да „мора да се размотри”.

Члан Извршног комитета ФСР Александар Шпригин, међутим, сматра да би кажњавање Зенита или његових навијача створило опасан преседан. А занимљиво је и мишљење нашег Уставног суда који је одбранио навијачке групе од забране „непостојањем уставних и законских претпоставки за вођење поступка пред Уставним судом и одлучивања по таквом захтеву”.

А што се банане тиче – она се врло брзо опет нашла у игри. Овога пута у Лондону, на пријатељској утакмици Шкотске и Бразила, када је адресована бразилском фудбалеру Нејмару.

Иван Цветковић