Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

ЦИА у редовима побуњеника

Присуство америчких обавештајаца међу побуњеницима у Либији не мора али може да буде почетак дубљег ангажовања САД
ЦИА у редовима побуњеника
Америчке крстареће ракете испаљују се с бродова у Медитерану Фото Ројтерс

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Вест да је Барак Обама „још пре неколико недеља” издао такозвани налаз – тајни указ којим оперативце ЦИА овлашћује да у Либији прикупљају податке о побуњеницима и помажу им – изазвала је овде неку врсту конфузије, јер је праћена демантијима да се Гадафијевим противницима дотура оружје, али и двосмисленим објашњењима из Беле куће да то „може да буде, али не мора да значи”.

Тако се наиме, сасвим тачно, могу превести речи самог Обаме, које је поновио и његов секретар за штампу Џима Кери, да наоружавање Гадафијевих противника „није искључено, али није ни укључено”. Оно што је међутим званична тврдња, то је да одлука о овоме још није донета.

Агенти ЦИА који су у Либији јесу они који нису напустили земљу када је у Триполију закључана америчка амбасада (али нису прекинути дипломатски односи), којима су као појачање стигле колеге из Уједињених Арапских Емирата. Како овде пишу неке новине, они су већ учествовали у операцији спасавања посаде авиона Ф-15Е, који се на почетку ваздушних удара срушио, како је званично објашњено, због техничког квара.

Непосредни задатак ЦИА у Либији јесте упознавање побуњеника, који се у овдашњим извештајима све чешће описују као прилично „скрпљена” и војно неефективна групација чији припадници досад нису били „на радару” америчких обавештајних служби. ЦИА је и на послу откривања циљева у Либији, односно навођења америчких и НАТО рекета и бомбардера, у чему, како се овде извештава, учествује и „неколико десетина” оперативаца британске тајне службе.

Променљива ратна срећа на терену – контраофанзива Гадафијеве војске у којој је у последња два дана повраћено све оно што су побуњеници освојили на почетку стране интервенције – у Америци изазива и све веће недоумице око домета интервенције и страховања да ће, зарад реализације политичког циља, одласка Гадафија, на крају ипак морати да се стигне до ситуације која се декларативно не жели – „америчке чизме” у Либији.

Такве бојазни настојали су у среду по подне да отклоне државна секретарка Хилари Клинтон и секретар за одбрану Роберт Гејтс, који су „иза затворених врата” брифовали оба Конгресна дома.

Члан Представничког дома Мајк Роџерс, републиканац који је уједно и начелу Обавештајног комитета, изјавио је да се противи наоружавању побуњеника.

„Морамо да будемо веома пажљиви да не бисмо донели исхитрену одлуку која би нас после прогањала”, сматра овај конгресмен, чији се опрез објашњава пре свега лошим искуством помагања муџахедина у Авганистану, из којих су се на крају изнедрили талибани и Ал Каида.

Према ранијим извештајима, ЦИА није уочила значајније присуство исламских екстремиста међу побуњеницима, мада је званично поменуто да постоје „трагови” инфилтрације Ал Каиде у њихове редове.

Једина вест из Либије која је овде дочекана као охрабрујућа јесте пребег Гадафијевог министра иностраних послова Мусе Кусе, који се изненада у четвртак обрео у Лондону. Куса је номинално био број два у либијском режиму, личност која је са Гадафијем од првих дана „зелене револуције” и други на списку потенцијално оптужених по линији командне одговорности за злочине против хуманости у сламању демонстрација којима је започела либијска криза.

Куса је свакако прворазредни инсајдер и његово пребегавање могло би да се тумачи и као почетак урушавања режима. Бар тако мисли један неименовани функционер владе у Вашингтону. „Дебрифовање” Кусе ће у сваком случају показати какво је стварно расположење у Гадафијевом окружењу и омогућити нешто реалнију процену његових изгледа да буде срушен, односно да се одржи на власти.

М. Мишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.