Српски ждере људе

И пре него што су се појавили „људождери“, српски политички језик је постао крвожедан. На то указују филолози који су се бацили на анализу метафора, што је одскора једна од области у лингвистици са великим бројем студија. Српски се, кажу они, ушанчио у ровове и пуца из свих оружја.

Метафора више није, како за „Политику“ каже професор Надежда Силашки, коаутор лингвистичко-критичких студија („Јавни дискурс Србије“, „Дискурс и дискурси“), „украсно средство, допринос лепоти и занимљивости текста“. „Она је постала моћни идеолошки инструмент манипулације у разним врстама убеђивања: политичком, рекламном, медијском дискурсу.“ Научници који су се посветили когнитивној лингвистици кажу да је такав метафорички језик у стању да формира начин мишљења и делања у јавности.

У предизборним месецима, примери су најизразитији.

На изборима се води „љута битка“ између зараћених страна, „војници”партија исцрпљују се у борби на политичком „фронту“, склапају се „пактови“ са „савезницима“, политичари „пуцају једни на друге из свих оружја“. Ту су „орози“, „митраљеска ватра“, хладни или рововски рат, „колатерална штета“ када се прича о партији која је настрадала ненадано, а „борба прса у прса” најчешће се користи за ривале на председничким изборима. Политичка сцена је „поприште“ итд.

„Метафоре рата у политици истичу у први план борбу за власт међу политичким странкама, а истовремено замагљују остале аспекте деловања, а то су, пре свега, узајамна толеранција, заједничко деловање за добробит државе и народа, сарадња и компромиси међу политичким партијама“, објашњава професорка Силашки.

 Нападнут је и слабији пол. Српска жена се данас креће по „минском пољу“ различитих женских часописа и оглашивача за улепшавање. Боре, целулит, гојазност јесу „смртни непријатељи“ жена. Њима се „објављује рат“, и предлажу им се „тактике и стратегије“ за „борбу“ против знака старости. Најубојитије „оружје“ у том „герилском рату“ јесу, наравно, новији козметички производи на тржишту, који су и најпоузданији „савезници“ у женској борби.

Женама се путем медија намеће да је њихово тело „поприште битке“, што је још један доказ, према мишљењу ауторки „Зборника у част Свенки Савић“ који је издао Филозофски факултет у Новом Саду, о терору младости и виткости у друштву..

Чак и када би Србија била приморана да буквално крене у рат, закључио је недавно Иван Клајн, женски део популације не би могао да се придружи јачем полу у патриотској одбрани земље. Јер, Српкиње су већ ангажоване у исцрпљујућој борби на свим фронтовима против моћног непријатеља ... – поморанџине коре или целулита.

А кад прођу избори, почиње да се говори о браку. Мања странка би да се удоми, и то је удавача, а већа је младожења који бира. И то је једини тренутак када жена, иако у метафори мајушна, добија на значају. При састављању коначног „дома“ лукавим маневрима одлучује који ће положај себи да обезбеди. И тако то траје врло кратко, до следећег бојишта. Криза у браку се продубљује, почиње ново звецкање...метафорама рата. Српски језик опет копа ровове из којих је тек накратко био изашао.

Зорана Шуваковић

-----------------------------------------------------------

Косово и срце

Шта се десило са срцем Србије?

Срцу Србије је након проглашења независности био хитно потребан бајпас, јер је „доживело инфаркт“ и „ишчупано је из свог природног тела“. Косово се, иначе, у јавном дискурсу поима путем најразличитијих метафора, као колевка српског народа, зеница нашег ока, најскупља српска реч, итд. И наши званичници, као што смо могли пре неки дан видети, прихватили су такав метафорички језик у јавним иступањима, врло погодан за изазивање емоцијаали и за прикривање немоћи да се проблеми реше, каже Надежда Силашки.

-----------------------------------------------------------

Два ока разрока

Метафора „два ока у глави“ је од 2006. до данас језички и когнитивно пратила друштвено-политичка догађања у односима између Црне Горе и Србије. Доживела је неколико појмовних обрта у виду иновативних, неконвенционалних и креативних језичких екстензија свог првобитног облика. Најпре су се „два ока у глави“ завадила, затим су због свађе почела да гледају у различитим правцима, да би на крају оболела од разрокости, а глава је наликовала на главу неког чудовишта с једним великим и једним много мањим оком. Након референдума у Црној Гори, једно око је испало из „луде главе“ и напустило је.