Бодирога: Биће 2:1 за Интер

Дејан Бодирога је своју прву клупску титулу освојио 1996. године, играјући за миланску Олимпију коју је тада водио Богдан Тањевић. Две године раније, када се тај клуб преселио из Трста у Милано, он је и почео да одлази на фудбалске утакмице Милана и Интера. У почетку није био опредељен, чак је и гајио мале симпатије према Милану, зато што је тада Дејан Савићевић играо за „црвено-црне”, али је убрзо постао страствени навијач комшија.

– Дерби је дерби и увек је тешко предвидети победника. Ипак, ја ћу се одважити да најавим победу Интера од 2:1 – каже Бодирога (38 година) који се пре две године преселио из Рима у Београд, али му то не смета да повремено „скокне” до Милана да би гледао свој омиљени фудбалски клуб у Италији.

Бодирога подсећа да кад је постао „интериста” то баш и није била нека привилегија, имајући у виду да је деведесетих харао Милан. Ипак, последњих година је дошао на своје:

– Посебно је прошле године било лепо, кад смо освојили Лигу шампиона, а најдраже су ми биле полуфиналне утакмице са Барселоном, на којима сам био. У овој сезони треба да потврдимо да смо и даље најбољи а победа над Миланом би нас оставила у трци за „скудето”. Самјуел Ето би могао да буде играч одлуке, а можда и недовољно спремни Дијего Милито, ако буде ушао са клупе.

С камерунским репрезентативцем Етоом се спријатељио још док су обојица били у Реалу, где су различито прошли: Бодирога је, по обичају, стекао симпатије, а он је мора брже боље да оде.

– Признајем, кад сам први пут стигао у Милано, више сам пратио мечеве Милана, због Савићевића. Али, убрзо, почео сам да се дружим са људима из Интера чији су неки играчи редовно долазили на кошаркашке утакмице. Један од њих је Никола Берти, мада и Ђузепе Бергоми воли кошарку, као и данас Самјуел Ето или Аргентинци Дијего Милито и Естебан Камбијасо. У оно време није било лако навијати за Интер, али је мене и то донекле привукло, да подржавам клуб коме не цветају руже. Данас, Интер је шампион Европе, са нашим Дејаном Станковићем коме припадају велике заслуге за то.

Већ годинама прати све збивања у Интеру а док је професионално играо кошарку, кад није био близу телевизора или компјутера, супруга Ивана му је слала мобилним телефоном поруке с резултатима утакмица.

– Догађало се то често. Кад се моја утакмица поклопи с Интеровом, чим уђем у свлачионицу узимам мобилни да видим шта се догодило…

О томе да ли ће се срести са Александром Ђорђевићем на данашњем дербију, Бодирога каже:

– Највероватније ћемо се видети пре меча, да мало попричамо, а кад меч почне свако на своју страну.

-----------------------------------------------------------

Ђорђевић: Деки извини, биће 2:1 за Милан

Осам кола пре краја „Скудето” улази у изузетно узбудљиву фазу. Убедљива предност Милана који је у једном тренутку искористио посртање шампиона Интера лагано се топила и данашњи дерби могао би „краља” да врати на престо. Екипа Дејана Станковића има два бода заостатка и у успону је форме, а Интеру иде на руку и чињеница да ће ривал истрчати на терен без најубојитијег стрелца Златана Ибрахимовића који издржава казну од три меча неиграња због ударања Марка Росија из Барија.

У граду влада опсадно стање, један од највећих европских дербија почео је по обичају да се „игра” у медијима, а подгревају га и челници два „клана”, Адријано Галијани потпредседник „росонера” и председник „нероазура” Масимо Морати. Галијани као да прави одступницу у случају неуспеха свог тима који је домаћин, истичући да ће после дербија у оптицају бити још 21 бод и да дерби практично не одлучује о титули. Морати се узда у форму Интера и јасно ставља до знања да три бода отварају врата слављу на крају трке.

Део атмосфере из Милана преноси нам Александар Ђорђевић, навијач Милана од 1992. када је обукао дрес тамошњег кошаркашког клуба с којим је освојио Куп „Радивоја Кораћа”, у ком је завршио каријеру 2005, а затим предводио као тренер. Иако су му „росонери” ближи срцу, један је од ретких који је успео да бар на кратко споји две непомирљиве фудбалске фамилије. На његовом опроштају у Милану били су и Галијани и Морати.

– „Миланиста” сам постао захваљујући тадашњим звездама Гулиту, Ван Бастену и Рајкарду, али највише због Дејана Савићевића који је стигао у исто време кад и ја. Постали смо блиски, а на то је утицала и чињеница да је Дејо јако био везан за мог покојног таста Мишу Слијепчевића који је довео у Црвену звезду већину играча из шампионске генерације која је у Барију постала европски првак. Већина мојих саиграча су навијали за Интер и уживао сам да их пецкам. Кад год сам био у прилици, нисам пропуштао дерби, уживао у амбијенту који је својствен Италијанима, са много емоција и сјајном кореографијом. Цео град тада једноставно живи за фудбал и то ме подсећа на некадашње дуеле Партизана и Црвене звезде – истакао је Ђорђевић.

Пријатељство са Дејаном Станковићем „омекшало” је Ђорђевића, признаје да због капитена наше репрезентације другим очима гледа Интер, али данас ће бити „миланиста” од главе до пете.

– Знатан хендикеп за нас је што не игра Ибрахимовић, а ривал је у великом налету. Титула нам треба више од хлеба, доста је Интер добијао. Прогнозирам 2:1 за Милано и надам се да се Станковић неће љутити. Велики је лаф, спортиста какав се ретко среће. Прошле године гласао сам за њега у избору за најбољег спортисту Србије и мислим да је требало да добије признање с обзиром шта представља у светском фудбалу. Освојио је пет трофеја, као капитен предводио репрезентацију на Светском првенству. Уз то, идол је младима. Његова спортска каријера је јединствена – нагласио је Александар Ђорђевић.

М. С