Тајне села иза брега

На само 14 километара од Параћина, на путу према Источној Србији можете открити тајне села иза брега. Село Забрега се ушушкало између брда, у котлини реке Црнице где се налазе остаци 14 средњовековних манастира и цркава, и стари град Петрус који је археолошки неистражен и по површини један од највећих у Србији. Село је у последњих пет година једно од најпосећнијих у Поморављу: Долазе истраживачи, обични људи са молитвом у срцу. Какве то тајне крије ово село иза чаробног брега !?

Околина села Забрега се назива Мала Света гора јер је некада на овом месту постојао манастирски комплекс. Данас се могу видети остаци манастира.Доласком Душана на власт 1332.године територија петрушке области постаје гранична област Душановог царства.У давној прошлости монаси бежећи од Турака су одабрали овај део петрушке области због природе у котлини Црнице, тишине, плодне земље и брда која су штитила овај мали рај и ту су саградили православне храмове. У непосредној близини села, у клисури реке Црнице налазе се манастири Намасија, свети Јован Главосек, црква Петруша, црква света Петка, црква светог Ђорђа, црква Благе Марије, неколико пећина испосница и рушевине града Петруса....

Према народној легенди село је добило име још за време Турака: „Када су Турци у атару села Буљана опколили хајдуке...неке су у борби побили а седморицу заробили. Заробљене хајдуке су одвели иза брега и погубили. Остадоше погубљени хајдуци иза брега а заборавише се њихова имена али оста место иза брега”.

(/slika2)Према старом предању насеље данашње Забреге је први подигао хајдук Ђурица негде у доба Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године. Настанио се испод града Петруса у долини реке Црнице а недалеко од цркве Светог Јована Главосека. Било је ово место за хајдука Ђурицу од бога дато да га сачува од Турака и да му синови не буду одведени у Турску. Крчио је шуму и нашао погодно место за гајење шљива и по овом хајдуку један вир је добио име Ђуричин вир...

Најближи селу на око 400 м узводно налазе се остаци манастира Намасија са црквом посвећеном Светом Николи која је зидана у 14. веку. У том комплексу се налази једини „Мутвак” у Србији који датира из тог периода. То је био део монашке трпезарије који је имао вишеструку намену и служио је за припрему хране, печење хлеба, грејање воде итд. У цркви се налазе остаци фресака који потичу из 14. века. На фрескама се јасно виде делови одоре светаца. Из недеље у недељу и остаци фресака као да нестају и као да моле да опстану јер су стотинама година постојале. Људи долазе из свих крајева да се помоле светом Николи. Планира се конзервација и рестаурација овог манастира. За сада мештани села Забреге чувају историју и традицију свога краја и моле се да остаци манастирског комплекса сачувају своју аутентичност.

У центру села Забрега налази се црква Света Петка која је обновљена , и има часну трпезу, која је рађена од ручно клесаног камена и стуб у облику крста. Низводно испод села 700 м налази се манастирски комплекс Свети Јован са црквом посвећеној Усековању главе Св. Јована Крститеља. Опека која је нађена на локалитету датира из 5. века. Сваког 11. септембра код ове цркве се одржава велики црквено - народни Сабор.

Село је удаљено од познатог идустријског села Поповац три километра где је фабрика цемента. Многи Забрежани су радилили у фабрици цемента. Село је познато било и по ђацима пешацима. Школа у Забреги има само 13 ђака. Матична школа „Бранко Радичевић” је у селу Поповац.

Не зна се када је село лепше: зими, лети, у пролеће или у јесен. Мештани кажу да богиња пролећа Весна увек овде прво стиже и разлистава све воћке. Село има интересантан географски положај. Има чак две велике стене на којима су подигнуте породичне куће, два пастрмска рибњака и пет воденица, у којима се меље квалитетно и здраво пројино брашно. Једна од воденица меље жито још од 1929. године. Звук из воденица мами путнике намернике да сврате и да чују понеку анегдоту старих воденичара.

На реци постоје четири водопада. Село је препознатљиво по пећинама од које су две веће. Забрежани ће вамса поносом показати и Девојачку стену и испричати легенду о девојци која се бацила у бездно када је хтела да се отме и спасе од ропства турскога. Старији мештани ће вас забавити и ловачким причама јер су кучајске планине познате као терен за лов...

Девојке из Забреге гаје у својим баштама дивљи кранфил па је село препознатљиво по овом мирису...Али изнад села , надомак локалитета Петрус уздиже се крстаста стена из које расте дивља вишња. И то није све. На петсто метара од цркве Светог Јована Крститеља налази се света вода која извире испод пећине и део је реке Црнице и која лечи кожне болести. Бар тако кажу мештани. А температура воде не прелази више од осам степени....и то је део реке Црнице...Али када направите променаду видећете да село има на реци Црници и мале мостове...а на обали и верне пецароше ...који ће вам открити још понеку тајну овог села што се крије иза брега. За почетак: зашто се река Црница некада звала Белица.

Слађана Ристић