Сукоб интереса

Овлашћења: У Предлогу закона о агенцији за борбу против корупције више се говори о унутрашњој организацији него о овлашћењима агенције. Добро је, на пример, то што ће агенција моћи да прикупља потребне податке од других државних органа и што је предвиђено да руководиоци тих институција буду новчано кажњени уколико податке не доставе на време. Ако, међутим, неки орган не испуни обавезе из стратегије и акционог плана (нпр. министарство не припреми  нацрт новог закона или подзаконски акт, или не објави податке о свом финансијском пословању), агенција може (не мора ни то) да тај пропуст утврди и о томе обавести Скупштину, владу и јавност. Али није предвиђено да предузима и друге кораке (покретање питања одговорности). 

Већу разраду у закону заслужују и одредбе о разматрању представки, којих ће, ако је судити према искуствима Савета за борбу против корупције, народне канцеларије и друге којима се грађани обраћају, бити доста.

Битне измене у области спречавања сукоба интереса Знатан део закона чине норме о сукобу интереса. Основни квалитет у тој области јесте обухватање неких категорија функционера који су важећим законом искључени (функционери у правосуђу и јавним установама), чиме би била испуњена једна од 25 препорука GRECO (механизам Савета Европе). Приметна су и друга важна побољшања, међу њима и обавеза функционера да своје државне активности јасно одвоје од страначких; затим, одредба према којој су неважећи акти у чијем је доношењу учествовао функционер који је морао бити изузет због сукоба интереса; наведена је обавеза престанка друге неспојиве функције по сили закона, која ће ефикасно решити проблем незаконитог гомилања функција; бивши функционери мораће да траже од агенције одобрење за заснивање пословног или радног односа с фирмама из области коју су "покривали" за време свог мандата (такође  једна од препорука GRECO) итд.

Нејасно је, међутим, да ли ће по новом закону орган који прикупља извештаје о имовини и приходима функционера (сада Одбор, убудуће агенција) имати обавезу и потребна овлашћења да проверава њихову тачност и потпуност по службеној дужности. Одредбе предлога закона отварају такву могућност, али је недовољно разрађују.

Закон о агенцији задржава и неке очигледне мањкавости садашњег Закона о спречавању сукоба интереса, на које је поред стручне јавности указао и сам Одбор. То је, пре свега, питање тајности-јавности података из функционерских извештаја: требало би омогућити да буду јавни подаци који се и иначе налазе у јавним евиденцијама (нпр. о непокретностима у власништву, о власништву у привредним друштвима). Други такав недостатак који би ваљало исправити јесте задржавање решења да контролно тело изриче "препоруку за разрешење функционера", уместо да буде овлашћено да непосредно покрене поступак за разрешење.

Контрола финансирања странака и кампања: У вези с финансирањем политичких странака и изборних кампања Предлог закона не доноси ништа револуционарно, поготово ако се има у виду то да би требало да се примењује тек од 1. октобра следеће године, то јест вероватно после републичких избора и још једног циклуса контроле партијских годишњих извештаја. Нема сумње да је агенција срећније одабран орган за вршење тог посла од постојећих, и да би обједињавањем функција контроле на једном месту она била ефикаснија. Надамо се, међутим, да ће пре 1. октобра следеће године бити отклоњени и други недостаци и нејасноће у Закону о финансирању политичких странака.

Поводом Предлога закона, прво питање од значаја за сва даља разматрања јесте – испитивање стварних намера владе и владајућих странака. У ситуацији кад нам, према свим најавама, убрзо следи распуштање Народне скупштине и расписивање избора, на тим странкама је да жељу за институционалном реформом у домену борбе против корупције докажу тиме што ће овај закон ставити у скупштинску процедуру. У тој процедури требало би да прихвате и све ваљано образложене конкретне предлоге за поправљање законског текста. У супротном, овај предлог закона могао би да послужи само као декорација у будућој изборној кампањи.