Кабловски монополи

С петооктобарским променама, већина грађана Србије је поверовала да "ново" време доноси и "ново" понашање, са више реда и поштовања закона. Веровало се и да ће нови систем онемогућити стварање монопола. Нажалост, после шест година, видимо да није тако. У скоро свакој делатности постоји лидер, који намеће сопствена правила, а обећаване и жељене предности слободне конкуренције остале су "мртво слово на папиру".

Узмимо за пример пословање кабловских оператера, који се најчешће баве услугама преношења ТВ сигнала и кабловског интернета. У скоро сваком граду има их по неколико, што значи да би – како тврде неолиберални економисти – тржиште "само по себи" требало ефикасно да уреди односе понуде и тражње. У реалном животу, пословање кабловских оператера је потпуно другачије. Никоме није јасно како се деле дозволе за њихово функционисање, чак ни да ли их већина оператера уопште и поседује. Они најчешће "окупирају" један део града, одакле започну своју експанзију. Уз ситне уступке председницима кућних савета, најчешће без сагласности већине станара, започне "десант" и вишедневни "терор", који подразумева несносну буку, прљавштину, бушење плоча и зидова и каблове који висе на све стране. Када се "десант" оконча, закључују се појединачни уговори о коришћењу услуга. Иако станари брзо уплате своје обавезе, на ТВ сигнал чекају бар по неколико месеци. И када се слика појави на њиховим ТВ екранима, мукама није крај.

У почетку, претплата је нижа од РТС-а, ваљда док "не убеде" и остале станаре у "квалитет" својих услуга. Када се то деси и када оператер постане довољно моћан, почиње "зидање" цена њихових услуга. У овом тренутку (март 2007) претплата новобеоградског "Радијус вектора" износи 455 динара, што је више од претплате РТС-а. Просто невероватно, с обзиром на то да РТС запошљава више хиљада људи и прави сопствени програм, а кабловски оператери само преузимају сигнал, за који најчешће не плаћају надокнаду.

Слика "Радијус вектора" је осредњег квалитета, са честим прекидима. Врхунац "пословања" овог кабловског оператера забележен је ових дана. Уведена је нова услуга – PАY ТV – или нови "намет на вилајет". Осам канала – по избору овог оператера – је "скрембловано". Да би се могао пратити њихов програм треба издвојити позамашну суму новца. Међу тим каналима су и "они безобразни" али и озбиљни научни програми Би-Би-Сија, Дискаверија... Разумем да за "оне безобразне" треба додатно платити, али никако ми није јасно зашто и за оне друге. Ко је претплатнике питао које канале желе да гледају? Укупна понуда овог оператера обухвата 60-ак канала, али верујем да већина људи не гледа више од десет.

Ако грађани хоће да уклоне снег са шест "скремблованих" канала, онда поред редовне претплате од 455 динара, најпре морају издвојити додатних 1.500 динара за прикључак, мада смо то већ једном платили 2.500 динара. Ако желе да гледају програм НВО-а (страни филмови са преводом) морају платити још 410, а за осталих пет канала по 69 динара. Свему томе треба додати и месечну претплату за декодер од 90 динара. Ако се неко одлучи и за "безобразне" канале треба издвојити још 199 динара. Могуће је нешто и уштедети, јер, ако се ових осам "скремблованих" канала узимају у "пакету" поред редовне претплате од 455 динара, потребно је платити још "свега" 748 динара, а декодер ће бити "гратис". Оваква "структура понуде" овог кабловског оператера илустративно говори о томе шта он мисли о свом "редовном програму", јер је пакет од осам "скремблованих" канала, финансијски знатно "тежи" од 60-ак из редовне понуде.

Верујем да већину грађана интересује шта ће на ово рећи власници поменутих компанија? Неуређеност пословања и незаинтересованост надлежног министарства довела је до класичног монопола, пошто претплатник нема никакву могућност да изабере другог оператера. До када ће држава све ово немо посматрати, бавећи се само "великим" и "историјским" питањима? Уместо што "капитални" министар, уз помпу и камере "виртуелно" закључује нове уговоре о градњи вишемилионских објеката и "отвара" већ отворене путеве, нека се мало позабави и овим "ситним" питањима која свакодневно муче грађане Србије.

Професор на Економском факултету у Београду