Ученици као практиканти

Наши занати и занатлије као да заостају негде у прошлости, и то у оном њеном делу насељеном басамацима, калдрмом, калфама и мајсторским писмима уденутим у љубавне приче с краја 19. века.
Под диктатом масовних организовања народа, под точковима машина за серијску производњу и под заставом једноумља, ручни занати су отишли на неку другу своју страну. Повукли се из привредних комора, еснафа и прослава – на улицу где су и рођени; како их улица више није искала, стари занати, на којима су многи градови и богатство и славу згрнули, повлачили су се са тржишта у приватне куће и станове, међу комшије које се "разумеју" у занат. Старим занатима као да је одзвонило.

Нешто мало узводно Дунавом, у Бечу, градска привредна комора убележила је да је равно 3.376 младих ове године уписало занате, што је 2,5 одсто више него лани. Интерес бечке привреде за обуку ученика доказује и податак да је до 31. јула ове године 615 нових предузећа први пут одлучило да младе људе прими на праксу. У чему је ствар? Бечки привредници "занат у рукама" схватају нешто другачије него што се код нас разуме: занат је, практично, све оно што није чисти академизам, тј. менаџерски посао.

То значи да у Бечу обавеза теоријског, али и практичног приступа знању без разлике важи како за оптичаре, пекаре, браваре, месаре, трговце, шеширџије, сајџије, зидаре, тако и за банкарске службенике, књиговође, пословне секретаре, хемијске лаборанте, фотографе, дизајнере за медије, адвокатске асистенте, зубне техничаре, мајсторе за израду алата и неговатеље у ЗОО врту... Занати нису само пар вредних руку и наслеђена предратна машина за израду нечега већ и цео спектар сервисних занимања везаних за софистициране алате!

Школовање у бечким средњим стручним школама помало наликује на Самерхил јер постоји више опција, то јест неколико комбинација теоријског и практичног дела. Према подацима којима располаже КОМПРЕС, контакт биро града Беча, школовање траје углавном три године, а полазницима следи и – ученичка плата. При том, ђаци сами бирају да ли ће слушати теорију једном недељно током целе године, или пак у оквиру једног осмонедељног семинара, а на располагању су им и друге форме попут блок наставе у трајању од два дана по осам сати. Плата за ученика угоститељске школе износи од 400 до 745 евра, у зависности од школске године.

Код нас се, пак, новији занати никад нису право ни оформили, барем не у виду систематског школовања: пословни секретари, књиговође и мајстори обучавају се на народним универзитетима, у вечерњим и викенд школама и курсевима, по страни од ока и знатижеље градских и републичких просветних власти. С друге стране, средње школе се махом не могу похвалити хватањем корака са светом: о томе би посведочили многи са евиденције незапослених, али и њихови несуђени послодавци који се "празних руку" враћају из служби за запошљавање.

-----------------------------------------------------------

Млади не смеју да буду социјални проблем

Бечка служба запошљавања и град Беч инвестирали су 48 милиона евра у обезбеђивање 4.300 места за практиканте – док је оних који претендују на практичну обуку у предузећима укупно 8.300. Ова БЛУМ иницијатива у ствари суфинансира предузећа која усавршавају практиканте, и то сумом од 100 до 400 евра по практиканту. Како каже др Зеп Ридер, заменик градоначелника Беча, инвестиција од 48 милиона евра је оправдана уколико постоји жеља да запошљавање младих не постане и социјални проблем који би, напослетку, коштао вишеструко!

Још једна успешна мера за запошљавање, осим финансијске подршке онима који реше да обучавају практиканте, јесте и специфични хедхантинг практиканата: такозвани аквизитери ангажовани од стране предузећа иду на лице места, у школе, и регрутују најбоље. Оних 4.000 који не нађу место у неком предузећу, практичну обуку добиће на железници или у наменским радионицама.