Ватерполисти у предворју Светског првенства

Светски ватерполо првак јуче је напустио отаџбину. Српска репрезентација је кренула пут Новог Зеланда где ће да обави завршне припреме за Дванаесто првенство света у Мелбурну (20. март – 1. април). Тренер Дејан Удовичић је повео 16 играча, а тројица ће да буду прекобројни. Последње сито је турнир у Оукленду, од 7. до 15. марта. Такмичиће се и Велика Британија, Канада, Италија, Русија, САД и домаћин (једино Британци нису учесници шампионата). 

– На Новом Зеланду резултат није у првом плану, већ да постепено стичемо добру форму. Битно је и да се играчи прилагоде на временске услове и на разлику у времену будући да утакмице у Мелбурну играмо преподне. То је апсурдно. Па ми смо светски и европски прваци и олимпијски вицешампиони – вели Удовичић.

Наша репрезентација, ипак, не очекује да буде мажена. Било да се трон запоседа, као што је њен костур учинио у Монтреалу претпрошле године или на Европском првенству у Будимпешти 2001, или се брани као у Крању 2003, Београду лане или ускоро у Аустралији, не гине јој   минско поље.

– Наши противници у групи су веома незгодни. Немачка, с којом играмо у првој утакмици, и Италија, која нам је други ривал, могу свакога да изненаде што су и чинили на великим такмичењима. Морамо да сачувамо будност и да победимо у прва два меча. У трећем дуелу, против Јапана, не би требало да буде проблема, а онда бисмо, као првопласирани, прескочили осмину финала и сву пажњу усмерили на четвртфинални сусрет који је увек опасна замка – рекао је први тренер српске екипе додајући да га не забрињава што друге европске репрезентације доводе јаче саставе него што су им били на Првенству Старог континента у нашој престоници.

– У Београду смо одбранили злато на убедљив начин, а подмладили смо тим. У томе и јесте наше благо, што су се Филип Филиповић, Андрија Прлаиновић и Душко Пијетловић уклопили као да су годинама у сениорској екипи. Чак су водили и главну реч у тешким тренуцима. Треба да гледамо у своје двориште и да време до шампионата искористимо да подигнемо форму бар на степен на којем је била пре пола године на "Ташмајдану". Не заваравамо се да ће нам бити лако, али знамо шта су нам задаци – каже Удовичић који је на ватреном крштењу додао своје име међу трофејне тренере наше репрезентације. 

Једна од медаља Србију непосредно води на Олимпијске игре у Пекингу идуће године, мада наши желе да преко Кинеског зида виде са престола у Мелбурну. Многим репрезентативцима је и данас у глави несрећно изгубљено финале на Играма у Атини 2004. против Мађара које су после тога побеђивали у свим утакмицама и то важним. Светско првенство је први корак да се дугогодишњи ослонци опросте од државног тима с најважнијег спортског трона.

– Важно је да наставимо да освајамо медаље на великим такмичењима, а свакако да у Мелбурн идемо на злато – каже Данило Икодиновић, јунак финала из Монтреала када је Мађарска потопљена са 8:7, и упозорава:

– Не правим одступницу, али је чињеница да нисмо миљеници судија. Конкуренција није шала.