Весели идол спортског Балкана

Ретко се догађа да се отказом привуче једнака пажња као и уласком у спортску арену. Код Новака Ђоковића је и то могуће, а није ни случајно. Одустајањем од Монте Карла, најбољи тенисер 2011. године дао је прилику спортским перима широм света да током целог априла славе његових 24:0, да лицитирају када ће и како да дода серији још две победе и достигне на другом месту Ивана Лендла, а када да скине са трона Рафаела Надала.

Апсурдно је, али Новак је последњим отказом највећу услугу учинио свом Београду, који је сада постао неизбежни део свих ода тренутно највећој звезди тениса Јер, одлажући свој почетак сезоне на шљаци, као и ризични дуел са краљем шљаке Надалом, учинио је да Београдски опен први пут буде важнији од Монте Карла. Управо ће у главном граду Србије, 23. априла, почети прекрајање историје тениса. Дотле ће интересовање за Ђоковића трајати неизмењено, а да у томе нисмо субјективни, сведоче други, којима није ни род, ни помоз бог.

Домаћем читаоцу посебно прија недавни весели и срдачни тон коментара у хрватском „Јутарњем листу”, из пера Бориса Дежуловића. Одавно је Новак освојио навијаче у Хрватској, још од оне спонтане реакције у Монтреалу, када је водитељу који га је представио као Хрвата поручио да се не љути, јер је то исто. Још тада је у хрватским медијима представљен као „Господин”, из чијег понашања може да се учи, а данас је већ неспорни спортски идол Балкана, чија звезда обасјава све меридијане.

И док чекамо на почетак никад важнијег Београдског опена, Ђоковић је, поред свега осталог, прича о надвладавању губитништва у балканском менталитету, које Дежуловић овако представља:

„На Балкану се деца, позната је ствар, рађају или без трунке самопоуздања, или – чешће – с големим, самоубилачким вишком: ваљда једини спортиста с уравнотеженим самопоуздањем у целокупној историји Балкана била је Јаница Костелић. Шта год да је разлог, тенис је након много година добио људско лице. А дугачак је пут тај спорт превалио откад је последњи пут имао такво лице”.

У тексту, пријатно ослобођеном овдашњих претеривања између зависти и крутог страхопоштовања, под називом „Новак Ђоковић: 25 година свет је чекао тенисера с људским лицем”, стоји и ово:

„Новак Ђоковић је, чини се, спреман да прекине тај двадесет пет година дугачак Лендлов низ: он је зајебант који игра озбиљно, шоумен са смртоносном бекхенд паралелом, сазрели Горан Иванишевић са уграђеним самопоуздањем, Зец на Дурасел батеријама који је коначно изашао из сенке оба своја сампраса, обешењак који је ноћу провалио у Надалов и Федереров ексклузивни приватни АТП Тур. Човек који је у генетски модификовани тенис данашњице вратио мало људског. Ноле је показао да се у том мрком спорту може имати двадесет три године а бити паметан, бити паметан а добро се забављати, добро се забављати а играти озбиљан тенис”.

За љубитеље вицева о Чаку Норису, пренећемо и овај опис финала у Мајамију:

„Није тениски свет до тада видео ништа слично – није се још видело да неко убија Рафаела Надала форхендима с основне линије, није се видело да је неко исцрпео Надала, који се по легенди уморио само једном, играјући против Чака Нориса. Била је то надреална слика: Новак Ђоковић, који је некад Надалу клинички мртав предавао мечеве на Ролан Гаросу и Вимблдону, сад је скакућући иза основне линије чекао да клинички мртав Надал дође к себи и покуша нешто да одсервира“.

М. К.

-------------------------------------------

Марди Фиш: Ђоковић је решио проблем сервиса

Не престају ни похвале од Ђоковићевих колега и конкурената. Американац Марди Фиш, кога је Новак савладао у Ки Бискејну, каже:

„Да будем искрен, прилично је невероватно како игра. Удара форхендом као било ко у свету. Његов дворучни бекхенд је, по мом мишљењу, најбољи на свету. И поново сервира добро. Имао је проблем са сервисом прошле године у ово време. Сигурно је решио и то. Када га гледате док игра, и није неко изненађење што још није изгубио”.