Србија поред склоништа

У Србији има 56 складишта експлозива, а на 14 локација због бесправне градње изграђене су куће на свега педесет метара. Њихово измештање није могуће у кратком року али ће надлежни органи појачати контролу и инспекцију складишта да се не би поновила трагедија из Параћина.
На конференцији за новинаре министар одбране Зоран Станковић нагласио је и да је Министарство одбране затражило од владе да убрза продају вишкова муниције и убојних средстава и повећа издвајања за санацију перспективних складишта наоружања према стандардима у свету.

Министарство је затражило да се прошире капацитети за уништавање вишкова убојних средстава у Крагујевцу, изграде нова складишта и околина уреди по урбанистичким плановима. Станковић је поново подсетио да је Министарство одбране у више наврата указивало Одбору за безбедност Скупштине тадашње СЦГ на проблем складиштења муниције, али и додао да је то проблем чије решавање захтева велику суму и новца и времена.

Он је нагласио да је од укупно 4.110 тона муниције различитог калибра у складишту крај Параћина у експлозији, 19. октобра, уништено је око 1.300 тона или око 32 одсто.

– Поводом догађаја у Параћину воде се две истраге. Једну воде органи правосуђа, а другу војни органи ради утврђивања евентуалне одговорности војне организације – нагласио је Станковић и додао да ће се тачно стање утврдити после детаљног испитивања. Неуништена средства морају бити прегледана у Техничко-ремонтном заводу Крагујевца, а за то ће бити потребно 80 дана.

Да подсетимо, више од 20 људи је лакше повређено у експлозији војног складишта у Параћину 19. октобра.

Истакавши да је у агресији НАТО-а 1999. године уништено око 70 одсто објеката за чување убојних средстава Станковић је навео податак да се тренутно 10.600 тона убојних средстава складишти на отвореном, уз поштовање стандарда, од чега део не може да се прода, јер нема интересовања.

Проблем вишка убојних средстава настао је распадом СФРЈ, а процењује се да има више од десет хиљада тона муниције више него што је потребно.

У Параћину је било смештено 4.110 тона муниције различитог калибра, од којих је уништено око 1.300 тона. Експлозија није захватила пет магацина са око 2.810 тона муниције. Складиште је било удаљено око 1.200 метара од Параћина, али су грађани бесправно градили објекте на само тридесетак метара од ограде складишта.

Одговарајући на питања о сарадњи са Хашким трибуналом и одговорности Војно-безбедносне агенције, Станковић је рекао да не би био проблем утврдити било чију одговорност да је Министарство одбране конституисано како треба.

Од распада државне заједнице Министарство одбране није постало део Владе Србије па се због тога на најважнијим ресорима министарства налазе људи у в. д. стању, а нигде није забележено да је на челу Генералштаба већ пет месеци заступник начелника.

– У таквој ситуацији не можемо вршити кадровске промене док се не регулише статус Министарства одбране – рекао је министар и додао да се нада да ће после парламентарних избора нова влада усвојити Закон о министарствима и тако решити статус и Министарства одбране.

Станковић је подсетио да су челници ВБА и Безбедносно-информативне агенције у децембру 2005. године имали састанак на којем су се договорили о сарадњи у хапшењу Младића и да су изнели пред Врховним саветом одбране доста нових детаља у вези с тим. Он није могао да потврди да су из Војске уклоњени сви припадници који су одржавали контакте са Младићем, али је додао да се на њиховом откривању интензивно ради.

Одговорност што Младић још није пронађен сносе све државне службе које су задужене за његово откривање, рекао је Станковић и додао да је Војска Србије урадила све што се од ње тражило, али да су подаци о томе државна тајна.

– Да је Скупштина донела одлуку о слању припадника војног санитета у Авганистан скоро сам сигуран да би Србија била примљена у Партнерство за мир – истакао је Станковић и додао да би то могло да се деси крајем новембра на самиту НАТО у Летонији. Он је нагласио да се део чланица НАТО залаже да Србија уђе у програм Партнерства без условљавања случаја Младић док се део држава томе противи.

Одговарајући на питање о ремонту авиона Станковић је рекао да ће посао са једном руском фирмом започети за десетак дана. За ремонт и модернизацију 13 борбених и транспортних авиона и хеликоптера Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије из Националног инвестиционог плана Владе Србије у овој и 2007. години биће уложено 30 милиона евра.