Широм отворених очију

Постоји нешто у причи о љубави и Паризу. Није то само мит. Немогуће је не заљубити се у Париз. Цео град је попут великог музеја, града који одише животом и уметношћу. Сви љубитељи седме уметности који се у Паризу нађу до 31. јула моћи ће да уживају у невероватној изложби посвећеној филмском ствараоцу Стенлију Кјубрику.

Захваљујући Немачком филмском музеју у Франкфурту и кустосу Хансу Петеру Рајхману, и сарадњи са Кристијаном Кјубрик (редитељевом супругом), и Архивом Стенлија Кјубрика у Лондону, ова изложба садржи бројне драгоцене документе: радне верзије сценарија, кореспонденције између редитеља и његових продуцената и сценариста, које умногоме откривају његове тежње, али и честа супротстављања сарадницима. Међутим, ни сва писма и одбијања нису могла да одговоре Кјубрика од његових намера да сними филм.

Његови детаљно исцртани планови, књиге снимања и распореди испланирани у минут су доказ његове жеље да све држи под контролом. То најбоље показује план за снимање филма „Спартак” који је дугачак неколико метара јер је на њему списак свих глумаца и статиста, детаљан редослед њиховог шминкања, облачења и снимања. Те планове је често израђивао Кјубрик јер није много веровао продуцентима.

Посебно забавни су и бројни чланци из новина и писма упућена редитељу после приказивања „Лолите” која се сматрала најконтроверзнијим филмом свих времена. Док су једни били одушевљени, други су га оптуживали да је манијак. Поједини критичари су прогнозирали крај његове каријере, јер су сматрали да после толике прашине Кјубрик неће моћи да добије више ни цента за филм. Међутим, преварили су се. Многи су то касније и признали пославши Кубрику писма извињења.

Просторије изложбе су подељене по филмовима и у свакој можете уживати у фотографијама са снимања, костимима и реквизитама, али и деловима оригиналне сценографије. Ту су и камере којима је редитељ снимао своје филмове, са низом објектива и опреме за снимање звука и стварање специјалних ефеката. Тако кроз омањи модел свемирског брода можете доживети део атмосфере из „2001: Одисеје у свемиру”, а за овај брод редитељ је тражио посебне стручњаке из НАСА.

Да је прича о костимима из „Берија Линдона” само мит показују нацрти по којима су рађени костими за филм. Истина је да су поједини детаљи на костимима заиста оригинални старински делови одеће, али целокупан костим је углавном рађен на основу слика. Не треба заборавити оружје и костиме из филма „Full Metal Jacket”, као и фасцинантне маске које носе Никол Кидман и Том Круз у филму „Широм затворених очију”.

Изложбу прате организоване пројекције свих ауторових филмова, документараца о њему, као и водич кроз незавршене пројекте: „Наполеон” и „Вештачка интелигенција” (коју је после редитељеве смрти снимио Стивен Спилберг). Замисао целог пројекта је да приближи редитељски рад, његове намере, али и да осветли његову фасцинантну природу. Чак и за оне који нису љубитељи Кјубрикових филмова ова изложба може бити више него корисна јер представља времеплов кроз процес настанка филма, формирања једног аутора и његовог позиционирања у историји светске кинематографије.

---------------------------------------------

Набоков: Избацили сте моје омиљене сцене

Са Кјубриком није било лако сарађивати, што се види и из једног од Набоковљевих писама редитељу: „Ово је последња рука сценарија ’Лолите’. И даље не могу да кажем да ми је драго што сте избацили неколико мојих омиљених сцена, али ваљда тако мора. Мислим да би свака даља расправа била узалудна с обзиром на то да ’Лолита’ очигледно већ постоји негде у вашој глави, а ви само чекате да је снимите онако како сте замислили.”

Ауторка је студенткиња драматургије на Факултету драмских уметности у Београду