Време је за чипове

Судећи по резултатима, истина незваничним, на 24. београдском маратону 273 такмичара је завршило маратонску трку, а 1092 полумаратонску. Укупно, „у акцији” је нестало, не рачунајући и четворицу дисквалификованих маратонаца, 70 маратонаца и 397 полумаратонаца. Наравно, огромна већина њих је одустала јер нису били довољно спремни за напоре којима су се изложили, али њихово одустајање није званично регистровано. Још већи је проблем што је било и оних који су протрчали или се протетурали циљем, а чијих имена нема у незваничним резултатима.

Један од највидљивијих учесника 24. београдског маратона био је спортски новинар и репортер Јован Мемедовић, којег је током целог полумаратона пратила камера (камерман није трчао) и који се двадесетак пута заустављао да направи кратке интервјуе са „ривалима”. Стручна пратња колеги Мемедовићу био је искусни маратонац Божо Штула, а гледаоци на Теразијама поздравили су их аплаузима у циљу  – око два часа и двадесет минута после старта.

У, понављамо незваничним, резултатима њих нема...   

– Свакако је недопустиво да неко ко је завршио трку остане без резултата и пласмана. У недељу нисмо доделили Трофеј „Фрањо Михалић”, намењен најуспешнијем домаћем маратонцу, јер судије нису могле да ми, у време предвиђено за проглашење победника и доделу трофеја, кажу ко је то... То не сме никад више да се деси. Због тога морамо, без обзира на цену, да обезбедимо мерење резултата електронским путем, да подигнемо регуларност читаве приредбе на највиши степен и да сваком учеснику гарантујемо да ће на циљу знати свој пласман и свој резултат – рекао је Дејан Николић, директор Београдског маратона. 

Досад, резултати учесника, мерени су „пешке”. Судије на контролним пунктовима (5, 10, 15, 20 км итд) бележе бројеве такмичара који протрчавају поред њих и региструју време проласка, а на циљу пошто се региструје време проласка, пре одређивања коначног пласмана, проверава се да ли је сваки такмичар прошао све контролне пунктове... То све траје, и траје.

Неупоредиво прецизније, наравно и скупље, је мерење резултата уз помоћ чипова, које такмичари „ушњиравају” у пертле (новији, тањи чипови интегришу се у стартни број). Систем на старту региструје сваки чип који садржи стартни број такмичара, исто то чини и на контролним пунктовима, као и на самом циљу и одмах „избацује” прецизне резултате. У сваком тренутку систем зна где је који тркач, његов тренутни пласман и време.. На неким маратонским сајтовима можете да пратите „свог тркача” током целе трке захваљујући чиповима, већ постоји и услуга „чемпион СМС” која тркача обавештава о тренутном пласману током трке...      

За број такмичара који учествује на Београдском маратону услуга мерења резултата уз помоћ чипова коша око 12.000 евра, с тим да се чипови враћају. Велики маратони, на којима учествује и по 35.000 тркача, имају властите системе за мерење резултата, јер је прескупо изнајмљивати услугу мерења резултата за толики број такмичара. Они чипове са логом маратона „поклањају” учесницима, као успомену и за сваку трку купују нове, али њихову цену уствари наплате кроз уплату стартнине. Сам чип кошта око 25 евра, а учешће на великим маратонима често и више од 100 евра, фунти или долара (стартнине на Београдском маратону су 800 и 1.000 динара).  

Мерење резултата уз помоћ чипова је и један од услова за долазак више тркача из иностранства. То је, уједно, услов за комплетну регуларност приредбе, а Београдски маратон, који се у осталим сегментима организације може мерити и са неупоредиво богатијим маратонским тркама, идуће године слави 25 година постојања.

Чипови су прави поклон за сребрни јубилеј.

Ж. Б.

-------------------------------------------

Најстарији и најмлађи...

Најстарији маратонац који је у недељу претрчао 42.195 метара је Милоје Андрић из Новог Београда, рођен 24. јуна 1931. године. Он је претрчао маратон за 5:46,49 минута и заузео претпоследње 272 место. Сјајан успех за сваког 80-годишњака.

У полумаратону најстарији тркач који је прошао циљем је Александар Даничић, који ће 25. јула прославити 78. рођендан. Он је, веровали или не, стазу од 21.100 метара претрчао за 1:28,50 ч и изборио сјајно 72. место у конкуренцији од више од хиљаду млађих и далеко млађих учесника.

Најмлађи маратонац на циљу био је Стефан Лападат из Београда (рођен 1. септембра 1992 године) , који је са 4:10,59 заузео 162. место. Најмлађи учесник у полумаратону, који је стигао на циљ, је четрнаестогодишњи Панчевац Данило Јовановић, рођен 24. јуна 1997. Он је са 1:43,05 заузео 231. место.

----------------------------------------

Председник бржи 18. минута

Председник Организационог одбора 24. Београдског маратона и заменик градоначелника Београда Александар Шапић претрчао је полумаратон за 1:63,18 ч и заузео 468. место. Бивши ватерполиста је у односу на прошли полумаратон напредовао скоро 25 минута и 326 места( 2010. био је 794. са 2:18,16).

Принц Филип Карађорђевић, који је трчао полумаратон у хуманитарне сврхе, заузео је 508. место са 1:54,57 ч.

Душан Николиш (рођен 1950), тркач са највише учешћа на Београдском маратону, 20. пут је био успешан на београдској стази. Претрчао ју је за 4:03,49 ч и заузео 144. место.  

-----------------------------------

Из иностранства више од 650 учесника

„Овогодишњи маратон остаће упамћен и по доброј организацији, значајним хуманитарним програмима, масовности у Трци задовољства, повећаном броју учесника у полумаратону и маратону међу којима се посебно издваја више од 650 учесника – рекреативаца из 36 земаља света” стоји у саопштењу Београдског маратона.

Томе су, наводи се допринели туристички аранжмани, које је припремила туристичка агенција „Кон Тики травел” уз подршку туристичких организација Београда и Србије, као и Првенство Србије у штафетном маратону за средње школе.

„Ово је прилика да захвалимо свима који су допринели да овогодишњи маратон добије високу оцену Розе Моте. Такође, сва претходна, као и овогодишње искуство искористићемо да већ од данас започнемо са припремама за 25. јубиларно издање Београдског маратон са циљем да предстојећи догађај буде и најбоље издање до сада“, истакао је у саопштењу Дејан Николић.