Увек купујем домаће

Да ли читате декларације на производима?

Увек, прво проверавам рок трајања, а онда и састав производа. И уколико, када је реч о храни уочим превише ознака ,,Е” одустајем од куповине, јер не желим да на свом здрављу тестирам вештачке додатке. Додуше, како већи део године постим, декларације читам и да не бих нехотице прекршила пост конзумирањем месне хране. Мислим да је врло лоше, а свакако није случајно, што су декларације штампане најситнијим словима.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је…

Када добијете оно што сте платили, када су запослени брзи и љубазни, када је амбијент пријатан, а хигијена беспрекорна, када поштују ваше време и новац и није им „испод части“ да вас услуже.

Увозна или домаћа роба?

Увек домаћа! Много путујем и знам да овдашњи мешетари увозе најгору робу, коју нам после продају за велике паре. Радујем се када видим да је нешто произведено у Србији, нарочито када је реч о храни, и верујем да сваком куповином подржавам своју земљу и вредне људе у њој.

Да ли купујете на снижењима?

Скоро по правилу. Било би заиста неинтелигентно да пожурим са куповином, ако већ није ништа хитно и да тако буквално бацим новац. И то у дубоки џеп некога ко већ има превише.

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Последње две године је нешто боље, али још увек не као у земљама западне Европе или у Америци. Мада, будимо искрени, ни тамо квалитетна роба не може да се купи будзашто и јагма за време снижења заиста може да буде понижавајућа. Неколико пута сам у Шпанији присуствовала правом грабежу у радњама, роварењу по гомилама одеће, жене само што се не би потукле око крпица и то стварно може да убије жељу за куповином.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

На први поглед и пробу – много. На дуге стазе – не претерано. Лично, не волим и не верујем предизајнираној амбалажи, као ни агресивним кампањама. Увек ми проради онај сумњичави црв: ако ово стварно ваља, зашто га толико рекламирају? Највише верујем препорукама из окружења и свом искуству.

Да ли чешће користите картице или готов новац?

Платну картицу најчешће. Мање бринем о износу, осећам се слободније и не бринем о томе има ли довољно новца, нарочито откако сам сама себи укинула дозвољени минус.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

За дневну куповину увек мале локалне, за веће супермаркети, а у хипермаркете не идем уопште. Не волим чекање у редовима, колица, дуго ходање и нарочито не волим да купујем и оно што ми не треба, а што се купцима у хипермаркетима редовно дешава.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Квалитативно не, а што се квантитета тиче много. Купујемо више, што би наш народ рекао „за све паре”, гојимо се и разбољевамо због те неумерености, па мислим да су нам промењене и животне, а не само потрошачке навике.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Сваког дана у мале куповине, једном недељно у мало веће, а једном у две недеље и у велику куповину на пијаци. Купујем на путу од посла до куће и обавезно имам спискове онога што нам треба.

Шта подразумевате под квалитетним производом? 

Ако је храна – да је укусна и здрава. Ако је одећа – да је постојана и лепа. Ако је намештај – да је удобан и трајан.

Добре ципеле су…

Оне које су удобне, лепо вам стоје и привлаче погледе. Годинама сам их куповала непотребно много, скоро сваког месеца по један пар, и било је ту свега, и у естетском и у смислу квалитета, али сам у последње време врло разумна и добро планирам. И много сам задовољнија. И собом и ципелама, које су ми врло важне.

Шта се обично може наћи у Вашем фрижидеру?

То је већ деценијама здрава монотонија. Откад знам за себе садржај је исти: сиреви, јогурт, јаја, салате, пуно поврћа и мало мање воћа, замрзнута риба и пилетина, понеки сос и незаобилазно домаће кувано јело.

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Много пута, као и сви, али ме је раније било срамота да се буним и жалим. Сада то сматрам својом грађанском дужношћу и максимално користим оно мало права што их као потрошачи имамо.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Знам да од почетка године постоји на папиру, али нешто немам утисак да постоји и у пракси. Трговци, нарочито велики увозници, у Србији су и даље сила која бога не моли. Докле – видећемо. Знам само да Студио Б добија пуно писама разочараних, преварених и оштећених потрошача са којима не знамо шта да радимо и коме да их упутимо на решавање: преоптерећеним и спорим инспекцијама, немоћним удружењима или незаинтересованим државним службеницима.

Ко штити права потрошача у Србији?

Ако сазнате, будите љубазни па ми јавите.